Oružje Rusije 4

U vreme Otadžbinskog rata oklopni jurišni avion Il-2 je bio jedinstveni borbeni avion bez premca, koji nije imala nijedna od zaraćenih zemalja. U vreme Drugog svetskog rata je bilo proizvedeno 36 hiljada tih aviona, više nego bilo kog drugog. U različitim zemljama se više puta pokušavalo sagraditi takav avion, ali ti pokušaji nisu uspeli. Međutim, uloga avijacije u borbama s kopnenim snagama se stalno povećavala, te je potreba za jurišnim avionom bila sve veća. Prvi serijski oklopni jurišni avioni, koi su stekli marku Il-2 proizvedeni su 1941 godine, a prve jedinice koje su imale kao naoružanje taj avion, formirane su uoči samo grata. Pojava Il-2 na frontovima je bila potpuno iznenađenje za protivnika. Bez obzira na to što taktika korišćenja oklopnih jurišnih aviona nije bila uhodana, oni su nanosili protivniku ozbiljne štete i demoralisali fašiste, koji su nazivali Il-2 crnom smrću ili letećim tenkom.  U Crvenoj Armiji avion je imao nadimak Grbonja (zbog karakterističnog oblika trupa). Nemački piloti su ga zbog njegove vitalnosti nazivali  Betonflugzeug  - betonski avion i Zementbomber – cementirani bombarder. Kod kopnenih snaga  vermahta taj je avion uživao loš renome i zaslužio mnogo nadimaka – mesar, mašina za mlevenje mesa,  gvozdeni Gustav. Pri tome oštećenja su bila registrovana u 50 odsto letova. Zabeleženi su slučajevi kada  bi se avion samostalno vratio sa više od 500 rupa u krilima i trupu. Posle obnavljanja, izvršenog u poljskim armijskim radionicama, avion se vraćao na bojište. Međutim, gubici kod jurišnih aviona su bili veći nego kod lovačkih aviona i bombardera. Uzrok toga je taktika primene. Il-ovi su obično leteli na niskoj visini nad linijom fronta, privlaćeći vatru čitave neprijateljske PVO artiljerije.