Romantizam kao znak harmonije

Za septembar 2010. godine je karakteristična razmena brojnih izložbi u vezi sa Godinom Francuske u Rusiji. Jedni od najinteresantnijih projekata su već otvorena u  Moskovskom Kremlju izložba Umetnost Renea Lalika (od 17. septembra do 9. januara 2011. godine) i slikarska ekspozicija Genij ruskog romantizma koju u pariskom muzeju romantičarskog života predstavlja moskovska Tretjakovska galerija (22. septembra -  13. novembra 2010. godine.

Francuski dizajner, doajen juvelirske umetnosti i staklar Rene Lalik  (1860.-1945.) poznat je u istoriji umetnosti kao osnivač stila art-nuvo. Broševi-vilini konjici, ogrlice koje više liče na prepletne grančice, privesci u obliku  cveta ili jagoda, kruna sa skakavcima na lišću paprati, češljevi s pčelama ili lastavicama… On je radio sa dragim kamenjem i skupocenim metalima, pri tome ih je spajao na neobičan način sa materijalima koji nisu bili uobičajeni u to vreme. Pre njega nikome nije palo na pamet da skupi nakit može biti izrađen od kristala, sedefa, a čak i roga, - ističe ruski kurator te izložbe  Larisa Pešehonova.

 Neka dela  demonstriraju stvaralaštvo Lalika u drugom aspektu. On se bavio i tkaninama, i svilenim šalovima, i raskošnim okovratnicima, izvezenim srmom, sa staklom i kamenjem. Sve je za njega bilo prirodno. Lalika nazivaju pronalazačem  lika savremenog nakita, ukrasa koji impresioniše, koji obezbeđuje tekovine ličnosti, karaktera i stila. Pokušali smo da predstavimo raznovrsnog, genijalnog, veoma slobodnog čoveka i umetnika.

Radi toga u izložbi učestvuju mnogi svetski muzeji, među njima i čuveni peterburški Ermitaž. Rene Lalik je više puta radio po narudžbi ruskih plemića, uključujući članove carske familije. 1901. godine je bila održana izložba u Peterburgu, kada su u Rusiju prvi put doneli neobične ukrase u stilu secesije.

Kurator Ljudmila Markina  naziva raritetnom ekspoziciju Genij ruskog romantizma u doba  Gogolja i Puškina u pariskom muzeju romntičarskog života. Remek-dela ruskog romantizma retko napuštaju Tretjakovsku galeriju – portreti Tropinina, Kiprenskog, Brilova se nalaze u stalnoj ekspoziciji. Međutim, radi Pariza je napravljen izuzetak, 73 slike ruskih umetnika iz prve polovine 19. veka ukrašavaju danas pariski muzej.  Portreti ruskih romantičara,  prema mišlenju Ljudmile Markine, zadiviće Francusku.

Naša je tema Književni genij od Puškina do Gogolja, odnosno, sve je povezano s književnošću. Recimo, Perovski je pesnik i heroj rata iz 1812 godine, Gogolj, madam de Stal, svakako, i Nestor Kukolnik - jarki predstavnik romantizma, - kaže istoričar umetnosti, govoreći detaljnije o portretu, koji je naslikao Karlo Brilov. Kada ga gledaš, sećaš se Onjegina i mnogih drugih. U ruci mu je karakterističan šešir noktaša iz tog doba…

Istoričar umetnosti Svetlana Usačova ističe romantičarske pejzaže Silvestra Ščedrina.

Inače je Silvestar Ščedrin jedan od umetnika koji pružaju osećaj radosti, harmonije, čistoće i lepote sveta. On je bio neobično blag čovek, njegove slike prenose osećaj svežine. Ščedrin je predstavnik škole klasičnog pejzaža. Sve do početka 19. veka klasični pejzaž je imao strogo dve vrste: arhitektonski pejzaž i priroda. Ščedrin je bio prvi među ruskim slikarima,  ko je ujedinio obe te vrste.

Mesec rusko-francuskih  umetničkih premijera još nije završen. U Moskvi će biti održana grafička izložba Putovati i slikati. To su crteži evropskih slikara iz Luvra i muzeja Orse. 1580-1900. Slikari koji su pratili kupce i osvajače – među njima su bili Dore, Pusen, Sinjak – slikali su zemlje koje Evropljani slobo poznaju. U francuski Lion su stigle ikone i skulpture Drveni bogovi, ikone i skulpture  od drveta iz 16. do 18. veka – glavno umetničko blago uralskog grada Perm.  Za istočno hrišćanstvo nisu karakterističi skulpturalni prikazi svetaca. Permske skulpture od drveta su priznate jedinstvenom pojavom  u svetskoj kulturi.