Da li će zemljanima biti dosta vode?

Da li će zemljanima biti dosta vode? Ovo pitanje u kanadskom Montrealu počinju da razmatraju eksperti iz preko sto zemalja - delegati Svetskog kongresa o vodi.
 

Suša koja je pogodila mnoge zemlje ove godine, istakla je u prvi plan pitanje: da li svet ima dovoljno vode? Problem se sastoji ne samo u vodi za piće, već i u takozvanoj „skrivenoj vodi". Ona se koristi u proizvodnji, na primer za hlađenje termo i nuklearnih centrala. Za proizvodnju tone žitarica potrebno je do hiljadu i po tona vode, za proizvodnju tone pamuka - 10 hiljada tona. Drugim rečima, kada prodajemo bilo koju robu, prodajemo i vodu.
 

Ako pogledamo na kartu Rusije, vode u zemlji je mnogo. Ipak posle obilnih prolećnih poplava leti u ruskim rekama pada vodostaj. Kako bi se obnovio balans, u Rusiji postoji sistem vodenih akumulacija. One pomažu da se sakupi voda za vruće letnje vreme. Ipak već narednih godina to će biti malo. Upravo zato jedna od lekcija koju je naučila Rusija iz ovogodišnje vrućine je da treba obnoviti sistem melioracije i jednostavno štedljivo trošiti ono što postoji. Govori ekspert u oblasti prirodnih resursa Vladimir Sereda:
 

Letnja suša i praktično odustvo padavina, tačnije sve to što nije dozvolilo da se popune rezerve površinskih izvora vodnog snabdevanja, onemogućilo je da se stvore dobre rezerve vode. Pokušavamo da na neki način smanjimo potrošnju vode, da preraspodelimo snabdevanje vodom za apiće, da rasporedimo opterećenje vodenih akumulacija.
 

Rusija je u stanju da sama održava svoj vodni balans. Ali mnoge zemlje osećaju ozbiljne teškoće. I ove teškoće su već postale uzrok ozbiljnih konflikata. Jedan od uzroka Šestodnevnog rata između Izraela i njegovih arapskih suseda 1967. godine bilo je korišćenje vode iz reke Jordan. U Španiji, Katalonija, u kojoj vladaju jaka separatistička raspoloženja, nikako ne želi da deli svoju vodu sa drugim oblastima. Već sada u mnogim zemljama bilo koja, a ne samo voda za piće, košta prilično. I nije isključeno da će uskoro voda postati roba na berzi, kao nafta, primećuje Vladimir Sereda:
 

Uzimajući ono tehnološko opretećenje koje se sada vrši i na površinske i na podzemne vode, smatram da je sasvim moguće da voda postane roba.
 

O tome da ovaj resurs treba uzimati sada, dok ga je mnogo, već su razmišljale mnoge zemlje. Konačno se zaoštrava sitaucija oko Irtiša, jedne od najvećih reka Centralne Azije. Danas Kina, koja nije potpisala helsinšku Konvenciju o očuvanju i korišćenju transgraničnih tokova i međunarodnih jezera, mirno uzima iz Irtiša 68 kubnih metara u sekundi. U Rusiji to može da Omsku oblast pretvori u pustinju. O mogućoj prirodnoj katastrofi zbog smanjenja vodostaja Irtiša govori i Kazahstan. A sasvim nedavno Kazahstan je pozvao da se pretvori u život projekat okretanja sibirskih reka na jug. Jer već za 20-ak godina Centralna Azija će početi ozbiljno da strada od žeđi. I zato već sada treba tražiti rešenje problema pristupa izvorima vode. Inače, upozoravaju eksperti, svet očekuju pravi ratovi za vodu.