Ciganske strasti EU

Cigani umesto Kineza, domaći šou umesto traženja svog mesta na svetskoj političkoj sceni... Veći deo vremena evropski lideri su izgubili na to da ugase verbalni rat između Pariza i Brisela. U ovakvom prilično oštrom tonu okarakterisalo je austrijski list Di Pres rezultate samita održanog u belgijskoj prestonici. I u svojoj neprijatnoj oceni rezultata još jednog sastanka lidera EU, makar i neformalnog, list uopšte nije usamljen.
 

Velika mašina za mlevenje mesa, sitan duh Evrope, Samit koji se pretvorio u vrtić - evo samo nekih ironičnih naslova u evropskoj štampi. Kako je ranije saopštio predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej u pozivu poslatom ranije šefovima država i vlada EU, kao i u ličnom obraćanju, na zasedanju je bilo planirano da se razmotre prioriteti spoljne politike unije, strategija njenih odnosa sa velikim partnerima kao što su SAD, Rusija, Kina, Indija i druge, kao i problemi finansijske stabilnosti Evrope. Po rečima Rompeja, EU mora na kraju krajeva da se pretvori u efikasan i globalni faktor.
 

Avaj! Zvezdani čas za nova lica na komandnom mostu Velike Evrope - samog Rompeja i šefa evropske diplomatije baronesu Ketrin Ešton - samit kao da i nije bio. Po oceni većine komentatora, glavne teme za razmatranje bile su u suštini stavljene u zagrade. Lajtmotiv diskusije odredio je verbalni dvoboj između predsednika Francuske Nikole Sarkozija i evropskog komesara za pitanja pravosuđa iz Luksemburga Vivian Reding. Poslednja je uporedila dejstva francuskih vlasti sa masovnim deportacijama iz doba Drugog svetskog rata, a njen oponent je govorio o sećanju uvrede i o nedopustivosti takvog odnosa prema tako velikoj zemlji kao što je Francuska.
 

Posle ovih reči uvredili su i članovi EU sa manjim ugledom. Nešto kasnije jedan od austrijskih poslanika Evropskog parlamenta prokomentarisao je izjavu Sarkozija tako da zakoni EU važe, očigledno samo za male države. Između ostalog, po saopštenjima štampe, „hiperaktivni" predsednik, po izrazu nekih izdanja, pokazao je svoje i šefu Evropske komisije Žoze Manuelu Barozu, koji sa svoje strane nije ostao dužan. Kako je primetio jedan od komentatora, ako član EU baca izazov Evropskoj komisiji, to znači da je u uniji nešto trulo. A po rečima austrijskog Der Šnadarta, ciganski problem je skinuo poklopac sa kotla gde su ključale skrivene strasti. Šef sektora za evropsku integraciju Evropskog instituta Nikolaj Kavešnikov smatra, istina, da je aktuelna sitaucija u EU sasvim tipična.
 

Protivrečnisti između zemalja EU uvek su postojale i uvek će postojati, kaže naučnik. Cilj EU je da se ne postigne potpuno stapanje interesa i nekakvo idealističko prijateljstvo. Cilj EU je da bude poligon i stuktura koja u konfliktnim situacijama doprinosi traženju rešenja povoljnih za sve sa minimumom gubitaka. Priča sa Ciganima je osvetlila i drugi veliki problem. To su realne kulturne razlike i postojanje čitavog niza manjina neintegrisanih u društvo.
 

Govoreći o karakteru diskusije koja se odvijala za neformalnim ručkom, mnogi mediji citiraju ironične primedbe nemačkog kancelara Angele Merkel: Ručak je bio dobar. U krajnjoj liniji što se tiče jela. Poltička jela, očigledno, dopala su se i njoj i drugim gostima mnogo manje. U svakom slučaju, na samitu je bio potpisan važan dogovor sa Južnom Korejom o slobodnoj trgovini, kojem se dugo protivila Italija zbog bojazni od ekspanzije južnokorejskih automobila. U posebnom dokumentu podvučena je važnost razvoja odnosa sa Rusijom, između ostalog u sferi modernizacije. Tako da otvoreno pitanje jednog od diplomata, koje je citirao austrijski list Di Pres - „Šta mi tu u stvari radimo?" - može se ipak smatrati retoričkim.