Srbi ponovo pod Turcima

Srbija postaje država s ograničenim suverenitetom ne samo u odnosu na zapadne mentore i protektore vladajuće koalicije, već i u odnosu na neoosmanlijsku vladu u Ankari, ocenjuje za “Vesti” politički analitičar iz Čikaga dr Srđa Trifković.

Da li se s neosmanizmom mogu povezati muslimanski zahtevi za autonomijom u raškoj oblasti?

-Na 500.000 kvadratnih kilometara Balkana danas živi oko 60 miliona ljudi. Pravoslavni hrišćani - Grci, Bugari, Srbi i slovenski Makedonci imaju tanku većinu, jedva iznad 50 odsto. Muslimani - 12 miliona njih u evropskom delu Turske i približno još toliki broj Albanaca, slovenskih muslimana i etničkih Turaka van Turske - čine oko 40 odsto; dok katolika (uglavnom Hrvata) ima tek sedam odsto. Ove zajednice ne žive danas, niti su ikada živele u multikulturnom skladu. Većina balkanskih muslimana živi u kompaktnim pojasevima teritorije duž Transverzale.

Postoje samo dve značajne pukotine u tom lancu. Jedna je u istočnoj Makedoniji, a druga u trouglu Nova Varoš - Prijepolje - Pljevlja u Raškoj oblasti, duž puta i železničke pruge Beograd-Bar. Tako Sandžak predstavlja jednu od najkritičnijih geopolitičkih tačaka na Balkanu. Za islamiste, ključna demografska pukotina duž zelenog lanca postoji u tri opštine u Srbiji - Priboj, Nova Varoš i Prijepolje. U opštinama Sjenica i Tutin Srbi postoje još samo u tragovima, a u Novom Pazaru ubrzano nestaju.

Gde je u tome uloga Turske?

-Turska je aktivno uključena u premošćavanje te kritične nedostajuće karike na koridoru zelene transferzale, uz neshvatljivu spremnost zvaničnog Beograda da joj taj posao maksimalno olakša. U odnosu na Zukorlića Turska sada lukavo igra ulogu “dobrog policajca”: samo prepustite nama taj vaš problem, Erdoganova je poruka Tadiću, mi ćemo ga držati pod kontrolom kad vi to već ne možete ili ne smete.

A šta na to kaže Beograd?

-Prihvatanje institucionalizovanog prisustva Turske kao legitimnog učesnika u domaćim i regionalnim političkim procesima, pa i arbitra u njima, od strane zvaničnog Beograda predstavlja pojavu bez presedana. Može se uporediti s ulogom SSSR-a u satelitskim zemljama istočnoevropske “bratske zajednice” pre Gorbačova. Srbija tako postaje de fakto država sa ograničenim suverenitetom ne samo u odnosu na zapadne mentore i protektore vladajuće koalicije, već i u odnosu na neoosmanlijsku vladu u Ankari. Notorna činjenica da za dugi niz godina nema ni govora o ulasku Srbije u EU ide naruku turskim ambicijama jer se zvanični Beograd iznenada našao bez alternativnih opcija i bez ideja, da pare ne pominjemo.

Kako na neoosmanizam gledaju Vašington, Brisel i Moskva?

-Americi odgovara da Turcima da otvoren teren na Balkanu za stvaranje sopstvene sfere interesa. Brisel Turcima nudi Balkan kao utešnu nagrada, imajući u vidu da Ankara u EU nikada neće biti primljena. Rusima, pak, odgovara strateško partnerstvo sa Ankarom pošto se Moskva nada da će turski uticaj na Kavkazu i u Centralnoj Aziji predstavljati protivtežu radikalnom vehabitskom islamu.

Šta je cilj koncepta Zelene transferzale?

-Da se označi dugoročni cilj ideologa islamizma, na Balkanu i šire, stvaranja geografski neprekinutog lanca većinskih muslimanskih zajednica ili zajednica pod dominacijom muslimana koji će se pružati od Turske na jugoistoku do Cazina u BiH na severozapadu, kao i da se ojača etnoreligijska samosvest među tradicionalno muslimanskim zajednicama na Balkanu.

Da li je u toku islamski preporod?

-Stopa demografskog rasta je negativna u svim zemljama regiona s hrišćanskom većinom, u nekima katastrofalna. Nasuprot tome, muslimani imaju najveću stopu priraštaja u Evropi, a Albanci su na vrhu liste. Ako se trend nastavi, muslimani će imati prostu većinu na Balkanu do kraja iduće decenije.