Dmitrij Rogozin: na samitu Rusija-NATO treba da se rešavaju pitanja strateškog partnerstva

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev učestvovaće u samitu Rusija-NATO tek kada alijansa bude spremna da razmatra sa Moskvom strateška pitanja. Ovo je za Glas Rusije na osnovu neformalnog susreta ministara inostranih poslova zemalja NATO-a i Rusije izjavio stalni predstavnik Rusije u alijansi Dmitrij Rogozin.
 

Po njegovim rečima, u odnosima Rusije i NATO-a odavno je sazrela potreba za ozbiljan dijalog na najvišem nivou. Ipak on ne treba da se pretvara u prazne razgovore koji ni na šta ne obavezuju. Danas Moskva ima prilično pitanja o radu alijanse, bez obzira na to što su se u poslednjih godinu dana odnosi mnogo poboljšali. Rusija bi želela da dobije od sastanka lidera konkretan rezultat. Radi toga, još pre samita, potrebno je projasniti važne probleme: da li će u novoj koncepciji NATO-a biti jasno propisano da je Rusija njegov strateški partner. Da li će u tekstu dokumenta biti potvrđena potčinjena uloga alijanse u odnosu na UN i ponovo potvrđeni njeni bazični principi koji se tiču nedeljivosti bezbednosti. I šta se konkretno ima u vidu pod pozivom Moskve na stvaranje zajedničke PRO sa NATO-om. Na samitu, ako do njega dođe, treba da se rešavaju pitanja nivoa strateškog, a ne diplomatskog partnerstva, smatra Dmitrij Rogozin. Na primer, priznanje Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti od strane alijanse. Ali za sada to još nije tako lako realizovati, pošto nema jedinstvenog prilaza severnoatlantskih suseda u pogledu Rusije.
 

Oseća se da postoji ako ne razlika, i čak ne provalije, onda neslaganja unutar NATO-a povodom RF. Ako mi uzimamo zapadnoevropske zemlje, one su nesumnjivo zainteresovane za to da Rusija bude njihov strateški parnter. Amerikanci su druga kategorija. Oni su takođe zainteresovani za saradnju i želeli bi da prenesu rusko-američko restartovanje na odnose alijanse sa Moskvom. Ali postoje još istočnoevropske zemlje. Njihovi ministri danas su pokazali da njihove države još žive u prošlom veku, istakao je Dmitrij Rogozin.
 

Odsustvo jasnosti u prilazu saradnji sa Moskvom odraženo je i u istupanju generalnog sekretara NATO-a Andresa Foga Rasmusena. Alijansa do sada ne može da odredi šta predstavlja budući takozvani Evropski kompleks PRO. A stepen učešća Rusije u njemu za NATO je nejasan. Za sada su predlozi alijanse prilično magloviti.
 

U datom trenutku mi u NATO-u planiramo da pravimo takozvanu teritorijalnu PRO, koja će ne samo braniti trupe locirane na teritoriji Evrope, već i sve naseljene regione. I ako naše zemlje reše da razvijaju ovu ideju, meni se čini logičnim da pozovemo Rusiju na učešće. Mada, naravno, predstoji da se razmotri mnogo tehničkih detalja, izjavio je za Glas Rusije Andrej Fog Rasmusen.
 

Alijansa za sada ne žuri da preduzima konkretne akcije zajedno sa Moskvom na izgradnji nove arhitekture bezbednosti u Evropi i više voli da razmatra samo pitanja po kojima je najlakše postići dogovor. To je avganistanski problem, borba protiv terorizma i piraterije. Složenije teme za sada ostaju po strani.