Okean – teritorija izazova

Svetsko more uz svu svoju negoraničenost vrlo je osetljiv sistem. I čovek ne sme beskrajno da isprobava njegovo strpljenje - posledice mogu da budu katastrofalne. Na to treba da podseti Svetski dan mora, koji su utvrdile UN. On se obeležava od 27. septembra 1978. godine, kada je bila doneta odluka da se uključi javnost čitavog sveta u borbu za očuvanje jedinstvenog prirodnog objekta, koji zauzima 70% planete.
 

More privlači ljude. Opevaju ga pesnici i slikari. Hiljade turista svake godine sanja da uroni u tople talase. Ipak u odnosima čoveka i okeana nije sve tako idilično. Prema podacima UN, svake godine u vodu se sliva oko 21 milion barela nafte, što vodi ka pogibiji desetine hiljada morskih ptica i sisara. Za sto godina na 90% su istrebljeni takvi vidovi riba kao što su tuna i bakalar. Zbog globalnog zagrevanja za poslednjih sto godina nivo vode u velikim vodnim akumulacijama planete podigao se za 10-25 centimetara.
 

Ustaljen mit o tome da su vodni resursi neograničeni i da čovek može nekažnjeno da čini bili šta, odigrao je negativnu ulogu po pitanju očuvanja biološkog diverziteta Svetskog mora, ubeđen je koordinator programa za ekološku politiku naftnog i gasnog sektora Svetskog fonda divlje prirode Aleksej Knjižnikov.
 

Bukvalno dva primera. Ulov kitova praktično je sveo na nulu mnoge vidove kitova. Klasičan primer za mora Rusije su suvi kitovi Ohotskog mora, koji su se smatrali izgubljenim u 20. veku. I samo slučajno krajem 20. veka bilo je pronađeno sto ovih životinja. Sada činimo sve kako bismo očuvali populaciju sivih kitova. Drugi primer je faktički nestanak naših vidova jesetre zbog nerazumnog ribarstva.
 

Osim grabiteljske potrošnje bioresursa, čivek je sve više odgovoran za kompleksno zagađenje Svetskog mora. Tragedija u Meksičkom zalivu, podvlači ekspert, pokazala je kakvih razmera može da bude uticaj.
 

Zahvaljujući ovom razlivanju nafte i sredstvima primenjenim za njeno razlaganje nekoliko meseci je bio zatvoren za industrijsko ribarstvo akvatorijum površine Grčke. Razmere se već podudaraju sa razmerama zemalja. Naredni krak je kontinentalna razmera.
 

Upravo zato stručnjaci pozivaju na oprezan odnos prema eksploataciji nafte u oblasti Arktičkog basena. Jer tamo zbog čostojanja ledenog pokrivača uslovi se korenito razlikuju od onih koji su postojali recimo u Meksičkom zalivu. I posledice razlivanja nafte u tom regionu mogu biti nepovratne. Osim toga, po rečima Alekseja Knjižnikova, nivo razvoja savremenih tehnologija, normativno-pravna baza i naučna znanja o akrtičkom ekosistemu nedovoljni su za ekološki bezbedno bušenje Arktika. Dok se ove praznine ne popune, nemamo pravo da idemo na neprihvatljive rizike za ekosistem i lokalne stanovnike, ubeđen je stručnjak.
 

U celini okean je velika teritorija dijaloga ljudskog društva, smatraju eksperti. To je i teritorija izazova. Jer okean osetljivo reaguje na sve izmene koje se dešavaju oko njega, i na svako mešanje u svoj ekosistem. A na taj izazov on može da odgovori vrlo ubeljivo - tako da čak filmovi katastrofe mogu da deluju ništavno u poređenju sa tim šta je u stanju da uradi ovaj neobičan prirodni fenomen.