Vrata EU ostaju zatvorena za Tursku

Turski narod sve više se razočarava u svojoj težnji da postane član EU. Tako je državni ministar Turske Egemen Bagiš okarakterisao stvari na pregovorima o stupanju zemlje u EU.
 

Vrata EU za Tursku ostaju zatvorena tokom više od 4 decenije. Pregovori o njenom mogućem stupanju bili su započeti još 60-ih godina prošlog veka. 1963. godine Ankara je potpisala sa prethodnikom EU, Evropskom ekonomskom zajednicom, dogovor u kojem je priznato pravo Turske na učlanjenje. Zatim je usledio dugotrajan prekid odnosa, što je bilo uslovljeno prvo nespremnošću Turske za stupanje, kasnije vojnim prevratom do kojeg je došlo u zemlji. Pregovorima o stupanju strane su se vratile 80-ih godina. Tek 2000. godine zemlja je bila proglašena kandidatom za stupanje u EU.
 

Trenutno, po oceni Egemena Bagiša, pregovori u EU su prekinuti zbog političkih intriga, sa kojima se nije suočavala ni jedna zemlja kandidatkinja za članstvo u EU. On je nazvao takav prilaz nepravednim i neosnovanim. Od 1995. godine Ankara je mogla da uspostavi dijalog svega o 13 tema od 33, koje su obavezne sa usaglašavanje. I najzanimljivije je to što na putu stupanja Turskoj se postavlja sve više prepreka, smatra šef odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov.

To je sa jedne strane vezano za samu Tursku. Sa druge, strane, sa stanjem u EU. U EU sada postoje bitne teškoće, vezane za krizu i postojeći konflikt društva i vlasti. EU u principu ne može jasno da zamisli strategiju širenja u budućnosti. A što se tiče Turske, EU računa na to da Turska za sada ne odgovara kriterijumima članstva, između ostalog u pogledu poštovanja ljudskih prava. Uz to EU je po pitanju potencijalnog članstva EU podeljena i unutrašnju saglasnostu o tom problemu u naredne vreme je ne samo teško postići, nego je praktično i nemoguće.
 

Zahtevi prema Turskoj izricani su više puta na najvišem nivou u sedištu EU. U prvom redu, to je razrešenje kiparskog problema, priznanje genocida Jermena, stvaranje društva zasnovanog na vladavini zakona i poštovanju prava čoveka i prava nacionalnih manjina. Da ne govorimo o tome da bi pojedine zemlje želele da vide Tursku u perspektivi samo kao privilegovanog partnera. Uzroci tih prilaza leže u zabrinutosti zbog proširenja EU, pošto se proces ispostavio složenijim i težim nego što se očekivalo. Pa i mogućnosti pridruživanja muslimanske zemlje od 75 miliona stanovnika uniji rađaju u mnogim državama opaske povodom očuvanja evropskih vrednosti u njihovom hrišćanskom shvatanju.