Homonuklus: pro et kontra sa stanovišta religije

Predstavnici svetskih religija osuđuju odluku Nobelovog komiteta da dodeli nagradu za medicinu za 2010. godinu britanskom naučniku Robertu Edvardsu. On je stvorio i razradio jedinstvenu tehnologiju ekstrakorporalne, tačnije veštačke oplodnje. Metod pojave dece neprirodnim putem protivreči religioznim kanonima i nije etičan, smatraju sveštenici.
 

Ideja veštačkog rođenja čoveka mnogo vekova je obuzimala razne alhemičare, magove... I mada je danas začeće u epruveti postalo realnost, do danas u svim religioznim veroučenjima skeptičan odnos prema tom metodu nije se promenio. Jer nije uzalud u čuvenoj drami Faust Johana Volfganga Getea „homonuklus" upravo dobijen u epruveti, što u prevodu sa latinskog znači prosto „čovečuljak", odmah počeo da uči ne samo svog tvorca, već i više sile - na primer, samog duha tame Mefistofela. Zaista, lišivši se znanja o svom božanskom sazdanju, čovek može da se pobuni protiv same ideje boga, postavivši sebe na mesto tvorca, takvu misao u intervjuu za radioko mpaniju Glas Rusije izrazio je imam jedne od džamija u Moskvi Iljdar Aljatudinov.

Božiji zakoni, zakoni Tvorca, koji su propisani u raznim religijama, ne pozdravljaju i zabranjuju veštačku oplodnju. Strano mešanje u zakone Svevišnjeg može da dovede do nepredviđenih posledica, koje mogu da se okrenu protiv čoveka. Nažalost, danas su religija i društvo podeljeni. A ono što je propisano i izrečeno u svetim tekstovima i pismima, sadrži vrlo duboke i važne mudrosti i pouke, koje ljudi, tim pre naučnici, treba da slušaju.
 

Vantelesna oplodnja prvi put u istoriji čovečanstva bila je izvedena 1978. u Engleskoj. Osnivačima se smatraju kembridžski istraživači - ginekolog Robert Edvards i embriolog Patrik Steptou. Posle njihove prve operacije veštačke oplodnje 25. jula 1978. porodica Lesli i Džona Brauna dobila je dugoočekivano dete - ćerku Luizu. Devojčica je postala prvo dete iz epruvete, kako su posle počeli da nazivaju decu rođenu pomoću ovog metoda.
 

Robert Edvards, koji radi na univerzitetu u Kembridžu, više od 10 godina bavio se tehnologijama veštačke oplodnje. Prvi pokušaj da se ona iskoristi u lečenju steriliteta bila je preduzeta 1975. godine i završila se neuspešno. Ipak zahvaljujući otkriću Roberta Edvardsa u svetu je rođeno na milione dece iz epruvete. Između ostalog, upravo ovu činjenicu danas inkriminišu naučniku predstavnici katoličke crkve. Na primer, Šef Papske akademije za zaštitu života monsinjor Ignasio Karasko de Paula položio je na Edvardsa odgovornost za to što se u svetu pojavila banka, gde se prodaju milioni jajnih ćelija, čiji ogroman broj se čuva u zamrznutom vidu.
 

RPC je takođe negodovala na vest o dodeli Nobelove nagrade za medicinu. Bogoslov Andrej Kuraev smatra da ovo otkriće dotiče složeno pitanje bioetike.
 

Radi se o tome što po pravilu lekari oplode ne jednu jajnu ćeliju, već nekoliko. U tom slučaju se postavlja pitanje šta da se radi sa ostalim ćelijama koje su u stanju da se razviju. Jer da su one bile implantirane u matericu, u tom slučaju bi se pojavilo normalno dobro dete. A u datom slučaju pošto se jedna jajna ćelija primi, ostale moraju prosto da umru. Takvo ponašanje nam se ipak čini amoralnim.
 

Ruska crkva podseća da je nemanje dece ispoljavanje Božje volje. Pa i u dečijim ustanovama u Rusiji stoji na redu za usvajanje mnoštvo dece koja bi bila srećna da steknu brižnu porodicu, podvlači Moskovska patrijaršija.