Evropa i Azija plus Rusija

„Stupanje u ASEM je svestan izbor Rusije. Ovu odluku smatramo svedočanstvom shvatanja da će uz učestvovanje Moskve u ASEM-u pojačati potencijal saradnje na jačanju partnerstva između Azije i Evrope." To je izjavio ministar MIP Rusije Sergej Lavrov, nastupajući na dvodnevnom 8. samitu evroazijskog foruma „Azija-Evropa" (ASEM), koji je održan u Briselu. Na njegovom zasedanju ostvareno je zvanično pridruživanje Rusije ovoj međuregionalnoj organizaciji od autoriteta.
 

Pored Rusije u ASEM su takođe primljeni Australija i Novi Zeland. Tako broj učesnika na forumu iznosi 48. U njega ulazi svih 27 zemalja-članica Evropske Unije, Evropska komisija i sekreterijat Asocijacije država Jugoistočne Azije - ASEAN. Održavanje 8. samita ove organizacije u Briselu je po mišljenju stručnjaka, predstavljalo najveći događaj za Belgiju kao državu-domaćina foruma i sadašnjeg predsedavajućeg u EU.
 

Podjednako važnim događajem ovaj forum se verovatno može smatrati i za celu Evropsku Uniju. Nije slučajno što ga je pozdravnim govorom otvorio predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej. Podsetivši da u zemljama, koje ulaze u ASEM, živi 58 procenata stanovništva planete i da one učestvuju s 60 procenata u obimu svetske trgovine, on je objavio u njemu svojstvenom visokom stilu, da su 27 evropskih lidera, koji su se okupili u tronskoj sali kraljevskog dvorca „licem okrenuti ka Istoku". Pritom, „ne samo na rečima, već i na delu". Evropska unija, dodao je Rompej, vrlo je odlučna da postane „važniji igrač na svetskoj politčkoj areni i važniji partner Azije". U skladu s njim govorio je i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu, koji je Evropu i Aziju pozvao na saradnju radi davanja odgovora na globalne izazove.
 

Ove reči su se čule na zvaničnoj ceremoniji otvaranja. A radne sednice su se održavale u atmosferi najstrože tajnosti - iza čvrsto zatvorenih vrata. Tamo po podacima iz diplomatskih izvora, apstraktna želja Evropljana „da se licem okrenu" prema Aziji nije mogla da se ne ispolji u vrlo zemaljskim motivima. Evropske lidere brine, između ostalog, to što su Kina, Japan i druge vodeće azijatske zemlje oslabile nacionalne valute s ciljem da podrže konkurentnost svoje robe na svetskom tržištu. Jer, „velika Evropa" nema mogućnosti da manipuliše kursem evra, posebno posle nedavne krize jedinstvene valute.
 

Praktično svi stručnjaci obraćaju pažnju na još jedan, po njihovom mišljenju, najvažniji aspekat. Tačnije: do sad je čak geografski struktura foruma bez Rusije izgledala očigledno nepotpuno, a delatnost je bila neefikasna. Kriza je otkrila očigledno: Rusija je pouzdan most između Evrope i Azije. Još u prošloj godini učesnici na forumu su pozitivno odgovorili na pitanje da li je Rusija potrebna ASEM. Jer, samo smanjenje troškova zbog prevoza robe preko ruske teritorije može se izračunati u desetinama milijardi evra. A na forumu su se, osim transportnih, razmatrali i drugi značajni međukontinentalni projekti. Uloga u Rusije u njihovoj realizaciji je kako smatra, na primer, Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici", vrlo važna.
 

 „Glavni problem međusobne veze između Evrope i Azije jeste kako da se pojeftine, pojednostave i skrate saobraćajne maršurte," kaže Lukjanov. „Potpuno je prirodno da Rusija u tome aktivno učestvuje. Osim toga, to su najrazličitiji infrastrukturni projekti, koji spajaju dva kontinenta. Tu je i poljoprivreda, i problem vode, koje Rusija ima mnogo, a Evropi i Aziji nedostaje.
 

Zasad se, po mišljenju stručnjaka, ne radi o globalnoj preorijentaciji Rusije s američkog i evropskog koloseka na azijski. Po rečima direktora fonda „Peterburška politika" Mihaila Vinogradova, međusobna saradnja s Azijom je za Moskvu - „temelj za budućnost". I ako u Briselu Rusiju nisu predstavljala prva lica države, moguće je da će se to desiti u oktobru 2012. godine u prestonici Laosa, Vjentjanu, gde će biti održan redovni samit foruma „Azija-Evropa".