Šef Kancelarije NATO-a za vezu u Srbiji Čezare Marineli izjavio je da se snage Kfora neće povlačiti sa Kosova, niti će se njihov broj smanjivati, a da je transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku Kosova „veoma teško političko pitanje“.
Marineli, koji je na funkciji u Beogradu poslednje tri godine, u intervjuu za „Glas Amerike“ ponovio je stav generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga, u koji, kako kaže, i sam čvrsto veruje, a to je da je Kfor veoma cenjen, kao i njegova uloga na Kosovu.
Marineli je nedavne razgovore Stoltenberga sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem okarakterisao kao pozitivne, iako kaže da postoje teme o kojima imaju različita mišljenja.
Podseća se da je Stoltenberg prilikom susreta sa Vučićem naglasio da „NATO poštuje svaku odluku jedne suverene države o tome da li želi da uđe u Alijansu ili ne želi“, ali je naveo i da Srbija i NATO jačaju partnerstvo započeto 2006. godine.
Marineli je konstatovao i da NATO veoma ceni važnost Kfora, dodajući da je sve što se dešava u tom smislu veoma uslovljeno i da stoga „Kfor nema drugu budućnost već da ostane tamo gde jeste“.
On je poručio i da NATO podržava dijalog Beograda i Prištine, kao i sve napore koji će dovesti do smanjenja tenzija i rešiti nesporazume.
U vezi sa amandmanima koje je usvojio kosovski parlament, a koji omogućavaju transformaciju KBS u vojsku, čemu se, kako navodi „Glas Amerike“, političari u Srbiji snažno protive, Marineli je kazao da je to „tema o kojoj će se tek raspravljati u Alijansi, na Severnoatlantskom savetu“.
„Kada je reč o KBS, priznajemo ih u njihovom trenutnom mandatu. Ako dođe do neke promene, o tome treba raspravljati na nivou Severnoatlantskog saveta“, rekao je Marineli.
„Glas Amerike“ navodi da je šef Kancelarije NATO-a u Beogradu, koji završava mandat za godinu dana, poručio da o tome kada će se desiti transformacija KBS u Vojsku Kosova ne može da spekuliše, jer je to prema njegovoj oceni, veoma teško političko pitanje.
Na pitanje koliko pozicija Beograda, kao zemlje koja je okružena NATO članicama, osim Bosne i Hercegovine i Makedonije, utiče na politiku Srbije, Marineli je naveo primere mnogih drugih zemalja koje nisu NATO članice, a takođe su okružene Alijansom i sa kojom imaju odličnu saradnju.
„Recimo Švajcarska, Austrija, Švedska. Tu ne postoji isključivanje, da ako niste članica NATO-a ne radite sa NATO-om. Dakle, nije bitno kojim zemljama ste okruženi, sve je pitanje saradnje“, rekao je Marineli.
On je naglasio da NATO ima veoma dobru partnersku saradnju sa Austrijom i sa Švedskom, te ponovio da nije problem ako niste pristupili NATO-u.
„Mi znamo da je Srbija neutralna zemlja i da ne želi da pristupi NATO i za nas je to apsolutno normalno, tu nema problema, mi ne forsiramo. Cenimo partnerski odnos sa Srbijom koji imamo u okviru Partnerstva za mir“, naveo je Marineli.
Pomenuo je i da Alijansa od 1999. godine ima 13 novih članica, navodeći da je članstvo u NATO Crnoj Gori, za samo godinu dana udvostručilo nivo stranih investicija.
„To je za nas važno, jer biti članica NATO je put ka miru, stabilnosti, razgovorima jednih s drugima. Takođe to se i odnosi na mnogo bolju ekonomsku situaciju, kao što vidimo u Crnoj Gori“, rekao je Marineli.
