Tragedija naterala Poljake i Ruse da odustanu od mnogih stereotipa

Proteklo je šest meseci, otkako se desila tragedija kod Smolenska – udes avigona,  kojim su leteli predsednik  Poljske i članovi visoke poljske delegacije.

 10. aprila 2010. godine Poljsku je zadesila nesreća koja se verovatno nije desila drugoj državi. Odjednom je zemlja izgubila skoro čitavo političko i vojno rukovodstvo, desetine istaknutih društvenih, naučnih i religioznih delatnika.

 Katastrofa se desila u 10.56 po moskovskom vremenu. Avion je pao samo kilometar od piste aerodroma Smolenki-Severni. Delegacija je išla radi komemorativnih akcija, posvećenih 70. godišnjici streljanja poljskih oficira u Katinskoj šumi. Politička važnost te akcije je bila za Poljake toliko velika da je čak i u uslovima magle, uprkos upozorenjima dispečera, posada predsedničkog aviona Tu-154 odlučila da sleti.  Avion je napustio trajektoriju, kojom je morao da aterira, te je na visini 8 metara krilom zakačio stablo.

Katastrofa je odnela živote 96 ljudi. Poginuo je predsednik Leh Kačinjski sa suprugom Marijom, poginuli su šef Generalštaba, komandanti VVS i kopnenih snaga, arhiepiskop Poljske pravoslavne crkve i desetine drugih važnih lica. Tregadija bez presedana je zadesila Poljsku.  Tragediju Poljaka su i ljudski, i na državnom nivou građani Rusije doživeli otvorenog srca. Poljsko društvo je moralo da revidira mnoga zastarela predubeđenja, - ističe ekspert Instituta nacionalne strategije Jurij Solozobov u intervjuu Glasu Rusije.

Ponašanje Rusije je moglo biti ocenjeno kao prijateljsko bez presedana. Moskva je učinila neobičan akt dobre volje: pružila je sve mogućnosti za poštenu i objektitvnu istragu katastrofe od strane poljskih islednika. Moskva je objavila državnu žalost, to je neobičan događaj u našim odnosima. Najzad, pored zvaničnih akcija, obični građani su  izražavvali saučešće poljskom narodu.

 U Poljskoj su to ocenili ne samo kao gest, već kao emotivni i ljudski odnos Rusije. To je bilo poput munje, koja je rasterala višegodišnje crne oblake, koji su se nagomilali među nama, određeno nepoverenje i hladnoća, pre svega s poljske strane. Mnoga su pitanja bila ukinuta. To su pitanja, koja  obuhvataju istorijsku memoriju Poljaka. Rusija je pružila ogroman bez presedana broj dokumenata o katinskoj tragediji, kao i čitavom nizu oštrih tema. Specijalno formirana na odluku rukovodstva naših zemalja Komisija za teška pitanja je radila sjajno. Da budemo objektivni, pozivamo se na ocenu poljske strane. Nedavno je rukovodioce te komisije gospodu Torkunova i Rotfelda primio predsednik Poljske Bronislav Komorovski, koji im je čestitao i visoko ocenio rad te komisije.

Što se tiče istrage tragedije, rukovodstvo Poljske je priznalo: Moskva je ispunila ne samo sve što je morala da učini u vezi sa katastrofom, nego i mnogo više. Već nakon 4 meseca (dovoljno kratak rok, uzimajući u obzir obim rada) Moskva je predala Varšavi kolosalni broj materijala: 11 tomova, koji sadrže saslušanja svedoka, protokole pregleda mesta udesa, predmte i dokumente, nađene blizu mesta pada. 21.  septembra je Rusija na upit poljske strane predala originalni zapisnik iz tog aviona.

 I američki eksperti priznaju da se istraga vodi veoma detaljno. Džon Koks, direktor kompanije Sejfti Operejšn Sistems, ekspert u pitanjima aviobezbednosti, kaže: Imam veoma dobar uktisak od kontaktiranja s ruskim islednicima. Oni su veliki profesionalci i visoko cene svoj renome. Ruski stručnjaci tesno sarađuju s poljskim vlastima, te mogu da uvereno kažem, - nastavlja Džon Koks, - da je to upravo zajednička istraga, neophodna za obe strane.

Danas je Međunarodni avijacioni komitet završio istragu svih okolnosti te tragedije, te sprema opširan izveštaj. Zatim će taj dokument predati poljskim ekspertima, a posle dva meseca, kako se očekuje, biće objavljeni konačni zaključci o uzrocima katastrofe.