Samit Saveta Rusija-NATO mora se odvijati samo na ravnopravnoj osnovi

Predstojeći samit Saveta Rusija-Nato, koji treba da se održi krajem novembra, biće efikasan samo u slučaju da Rusija učestvuje ravnopravno sa svim zemljama alijanse. To je za „Glas Rusije" izjavio zamenik ministra inostranih poslova Rusije Aleksandar Gruško. On je učestvovao na sednici na terenu „Minhenske konferencije za bezbednost", održanoj u Moskvi, na kojoj je razmatrana buduća saradnja Rusije i NATO.
 

Dan ranije je svoju odluku o učestvovanju u samitu Saveta Rusija-NATO saopštio predsednik Rusije Dmitrij Medvedev. To će biti prvi ovakav susret na najvišem nivou nakon kavkaske krize iz 2008. godine. Za to vreme se kod Moskve pojavilo mnogo pitanja za Brisel, između ostalog, i onih koja se tiču budućnosti evroatlantske bezbednosti. Predsednik države se nada da će odgovore na njih dobiti u Lisabonu, u koji je otputovao 19. novembra.
 

Po rečima zamenika ministra inostranih poslova Rusije Aleksandra Gruška, samit neće dati impuls samo za bilateralnu saradnju Rusije i NATO, već će se dotaći pitanja, koja prevazilaze granice dnevnog reda SRN. To je, između ostalog, i sadašnja situacija u oblasti kontrole naoružanja. „Vrlo ozbiljno se pripremamo za ovaj samit i nadamo se da će se on završiti rezultatima, koji će imati veliki značaj za bezbednost Rusije i naših partnera," istakao je diplomata. Pritom je podvukao da će  susret biti efikasan samo ako sve zemlje alijanse na njemu budu učestvovale kao nacionalne, a ne kao jedinstveni glas. To je osnovni princip zabeležen u „Rimskoj deklaraciji", u suštini, ustavu Saveta Rusija-NATO.
 

Polazimo od toga što će, kako je zapisano u „Rimskoj deklaraciji", sve države-učesnici na sastanku delovati kao nacionalne. Iskustvo saradnje između Rusije i zemalja NATO svedoči o tome da je, kad su zemlje alijanse poštovale ovaj princip, naša saradnja bila prilično efikasna. Čim je NATO počinjao da nastupa s kolektivnih pozicija, to je otežavalo mogućnost argumentovanog razgovora u vezi s problemima, koji se objektivno tiču interesa Rusije i NATO. Zato smatramo da ovaj samit upravo treba da da impuls radu na osnovu principa, koji su uključeni u Rimsku deklaraciju, pre svega principa nacionalnog kvaliteta. To znači da pre nego što se donesu neke jednostrane odluke svaki problem u oblasti bezbednosti, koji se tiče interesa Rusije, treba da se razmatra zajedno s nama i dolaženje do zajedničkih odluka se može ostvariti samo na osnovu saradnje, na ravnopravnoj osnovi, istakao je Aleksandar Gruško.
 

Sa svoje strane, predsednik „Minhenske konferencije" Volfgang Išinger je na osnovu rezultata zasedanja na terenu, u Moskvi, izjavio da je Rusiji i Zapadu danas „potreban ne prosto dijalog, već su im potrebni konkretni projekti, koji mogu da ispune međusobno data obećanja".To je važno i radi prevladavanja nepoverenja između naših zemalja. „Prekretnica u odnosima strana" moglo bi da postane stvaranje zajedničke protivraketne odbrane (PRO). Nemački diplomata je visoko ocenio održane diskusije, istakavši da su njihovi učesnici, kako oni koji su doputovali u Moskvu, tak i predstavnici ruskog rukovodstva i naučne elite - nastupili s mnogobrojnim idejama i predlozima. Po podacima „Glasa Rusije", veliko interesovanje kod svih je izazvao prilično otvoren govor ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova. U njemu je šef ruskog spoljnopolitičkog nadleštva detaljno izložio pozicije Moskve u vezi s praktičnom saradnjom Rusije i NATO, kao i sa situacijom u Avganistanu. Ova pitanja će biti ključna i na predstojećem samitu Saveta Rusija-NATO u Lisabonu.