Srbija i Hrvatska biće suzdržane po pitanju ideja Dodika i Čovića o trećem entitetu

 
Ideja SNSD i HDZ BiH da novi saziv državnog parlamenta menja Izborni zakon BiH, u cilju formiranja tri izborne jedinice, matematički gledano, nema šanse da prođe bez bošnjačkih glasova koji se, kako stvari stoje, ne mogu očekivati.
Bez podrške za tri izborne jedinice: Milorad Dodik i Dragan Čović

Naime, kada bi sve hrvatske stranke, odnosno one sa hrvatskim rukovodstvom u FBiH glasale za ovaj predlog, po utvrđenim rezultatima izbora, imale bi ukupno šest poslanika, dok je, prema poslovniku PD PS BiH, za donošenje zakona ili za izmenu potrebna bar trećina poslanika iz svakog entiteta.

Preciznije, potrebno je bar devet poslanika iz FBiH, budući da SNSD ima više od trećine iz RS. Prema podacima CIK BiH, HDZ BiH imaće tri državna poslanika, koalicija HDZ 1990-HSP dva, a NS “Radom za boljitak” jednog. Na osnovu takvog odnosa snaga, ako Bošnjaci ne promene mišljenje, suvišno je očekivati da bi u PS BiH bilo dve trećine ukupnog broja poslanika, što je potrebno za realizaciju drugog Dodikovog i Čovićevog dogovora - zalaganje za promenu Ustava BiH, odnosno stvaranje tri teritorijalne jedinice.

Analitičari iz Zagreba i Beograda smatraju da će susedne zemlje ostati uglavnom suzdržane o predlozima SNSD i HDZ BiH.

Mada je hrvatski predsednik Ivo Josipović već poručio da “sistem koji je omogućio izbor Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH nije dobar”, profesor Sveučilišta u Zagrebu Vlatko Cvrtila smatra da ne treba očekivati mešanje Hrvatske u BiH koje bi bilo na štetu bilo kog njenog naroda.

“Ako vam je javna politika da se zalažete za jedinstvenu BiH, onda teško možete doći nekome u svetu i lobirati da se nešto mora uraditi u interesu jednog naroda, a protiv interesa ostalih u BiH”, kaže Cvrtila. On naglašava da Hrvati u BiH imaju “opravdane prigovore” na (ne)mogućnost izbora svojih političkih predstavnika, ali upozorava da to ne sme da ih natera da traže bilo kakva radikalna rešenja, znajući da Bošnjaci ništa od toga neće prihvatiti. “Nisam siguran da li je dobra ideja da se rešenja kao što su treća izborna ili teritorijalna jedinica dogovaraju između dve strane i to u vreme postizbornih koalicija. To bi trebalo da bude u okviru promena celokupne dejtonske arhitekture”, uveren je Cvrtila.

Analitičar iz Beograda Đorđe Vukadinović kaže da su Dodikove i Čovićeve inicijative legitimne “jer dolaze od predstavnika Srba i Hrvata sa obnovljenim legitimitetom”. Ako Beograd i Zagreb ne mogu da stanu iza njih, dodaje Vukadinović, “za očekivati je bar da ih ne sputavaju”. On upozorava da je za bilo kakve promene unutar BiH potreban dogovor, ali dodaje da se “ne sme unapred ići sa stavom da li će se neka inicijativa nekome dopasti ili neće”.

“Dodik i Čović moraju biti spremni da se za nju zaista bore i onda će inicijativa imati realne šanse. To ne treba shvatiti kao neku koaliciju protiv nekoga, već da se za sve narode nađe prihvatljiv ustavni aranžman”, kaže Vukadinović.

Profesor Sveučilišta u Mostaru Mile Lasić smatra da ideja o tri izborne jedinice zavisi od dogovora sa Bošnjacima u FBiH, a da priča o trećoj federalnoj jedinici “nema nikakve šanse”. Ta ideja, dodaje on, može da se ostvari samo kroz totalno preuređenje cele BiH, a ne samo FBiH. To, kaže Lasić, ne bi značilo ukidanje RS “jer bi ona mogla da bude i veća, ali drugačija”. “Odvratno je navodno Dodikovo zalaganje za Hrvatsku ravnopravnost, kada je potpredsednik RS postao Emil Vlajki, umesto Hrvata iz RS, ma iz koje stranke”, kaže Lasić.