Umetnost na Vranjskoj Kaldrmi

Povodom Književne manifestacije "Vranjskom kaldrmom - Ete takoj", koja se ovog vikenda održava u Vranju, razgovarali smo sa pokretačem projekta, slikarkom i književnicom Slađanom Nedeljković.


Kako ste došli na ideju za ovu manifestaciju?

Jedna slika "Vranjskom kaldrmom" iz 2012.godine i jedna pesma „Ete takoj“ iz 2013.godine... Nakon nekoliko godina, sasvim prirodno „došla“ je i ideja za jednu knjigu. Naslov je već postojao. Emocije, utkane u ovom slučaju kroz sliku i pesmu, na neki način „tražile su“ dalji izraz, dalje širenje i ovaploćenje, ne samo u sopstvenom izražavanju, subjektivnom svetu koji sam (pred) stavljala kroz papir i boju, već i kroz saradnju sa drugim autorima. Moja ideja bila je da okupim sve one stvaraoce koji i danas čuvaju, neguju i upijaju tu melodičnost svog dijalekta, bez obzira da li njime i govore, umeju da je predstave na pravi način i tako se ideja se razvila u

Koliko književnika je uzelo učešće u ovoj knjizi i manifestaciji?

Svesna trenutka i brzine koja nas nosi, sa velikom zahvalnošću i neskrivenim zadovoljstvom i ponosom ističem da je na Konkurs koji je raspisan ovim povodom stiglo preko 180 pesama od 72 autora iz celog regiona. Vranje, Leskovac, Niš, Beograd, Novi Sad, Knjaževac, Varaždin , Zagreb, Osjek, Zadar, Split, Podgorica, Kumanovo, Skoplje... samo su neki od gradova odakle su se javili ljudi koji pišu, osećaju svoj kraj i svoje dijalekte, čuvaju nemerljivo bogatstvo jezika od kojih je veći broj u izumiranju.

 Svi oni, a bez obzira da li su ih životne prilike odvele u neke druge krajeve, čuvaju to bogatstvo – svako na svoj način, svojim stilom, svojom pričom i osećajem, dubokim emocijama koje je moguće izraziti na najlepši način, i time su zauzeli svoje mesto na stranicama ove knjige.

Koliko je Južnjački dijalekt specifičan?

Osvrnuću se na specifičnosti  koje čine knjigu još zanimljivijom – autorku koja je rođena u Vranju a zatim je život odveo u Zadar, koja je napisala pesme na vranjskom i biogradskom dijalektu, zatim dijalekat koji je polako „nestajao“ još od davne 1945.godine ali se na tom dijalektu pojavila pesma koja je zastupljena u Zborniku – to je stari osječki jezik tzv. Esekerski jezik, zatim mnoge „priče“ na tako sličnim dijalektima koji se vrede čuti u tom izvornom smislu direktno od autora - dijalekat naroda Siriničke Župe na Kosovu i Metohiji, Kosmajski tip šumadijskog govora i mnogi drugi - a svakako je zanimljivo čitati ih.

Izazov i zahtevi dijalekta, visok stepen koncentracije, poznavanje jezika i uočavanje teško primetnih grešaka bio je moj zadatak na ovom Projektu. Na kraju, zahvaljujem se i Gradu Vranju za sufinansiranje ovog projekta i što su prepoznali njegov značaj, kao i svim autorima, medijima, saradnicima i sponzorima, kaže na kraju Slađana Nedeljković.


Ivan Trajković