Potez Rusije na evropskoj šahovskoj tabli

Rusija je napravila dva poteza na evropskoj šahovskoj tabli, pregovarajući sa Nemačkom i Francuskom u Dovilu, a zatom učestvovavši u konferenciji o evroatlantskoj bezbednosti u Briselu sa Nemačkom i Poljskom. Neko je na Zapadu požurio da oceni to kao nameru mal te ne da se podeli EU. Kod ruskih eksperata ovakva tumačenja izazivaju nedoumicu. Govori doktor nauka, eksperti Instituta za međunarode i ekonomske odnose Nadežda Arbatova:
 

Smatram da su mini-samiti u formatu trojke ili četvorke, čak i petorke, vrlo važni. Oni pomažu Rusiji da uporedi zajedno sa evropskim parnterima pozicije o najnasušnijim problemima bezbednosti, regionalnim problemima. I to nije nikakvo podrivanje stabilnosti EU! Naravno, svaki takav sastanak ima svoj zadatak. Bilo da su to posledice svetske finansijske krize, nova arhitektura evropske bezbednosti sa kojom je istupila Rusija, iranski nuklearni problem, novi dogovor sa EU... Posebno produktivno teče dijalog Rusije, Nemačke i Poljske. Trouglu je čak lakše da reši na primer problem Kaljiningrada, vezan za tranzit, urpošćavanje viznog režima i pograničnu trgovinu. Utroje je lakše naći put istorijskog pomirenja, prevrnuti žalosne stranice prošlosti i kretati se dalje. A kuda? Zašto da ne uspostavljanju odnosa Rusije sa pribaltičkim zemljama, čemu bi u potpunosti mogle da doprinesu Nemčaka i Poljska?
 

Mogu da navedem, nastavlja Nadežda Arbatova, čitav niz mini-samita, koje bi bilo korisno održati. Problem Pridnjestrovlja. On je samo dotaknut u Dovilu. Zašto da se ne vratimo njemu, recimo u formatu petorke: Rusija, Nemačka, Francuska, Rumunija, Moldavija? Zar je loše ako se na kraju označi progres u tom, za sada nerešenom konfliktu u Evropi?
 

Pomenuli ste uspostavljanje dijaloga Rusije sa pribaltičkim zemljama. Kakvu ulogu ovde može da odigra Poljska, koja danas takođe ima složene odnose sa Litvanijom?
 

Poljska bi mogla da odigra ulogu centralne zemlje u regulisanju donosa Rusije sa pribaltičkim republikama. Ona je nakakvo snažno jezgro tog regiona. Nije tajna da su posle pridruživanja EU Estonija, Letonija i Litvanija ponele teret prošlih uvreda prema susedima.
 

Emocije su matrijalne. One se izlivaju u konkretnu i često nekonstruktivnu u odnosu na Rusiju poziciju. Kada je razmatrano pitanje ukidanja viza sa EU, ministar inostranih poslova Estonije izjavio je – moguće je rešiti pitanje sa Rusijom, ali tek pošto ukinemo vize sa svim zemljama Istočnog partnerstva. Tačnije, faktički je stavio krst na bezvizni režim između Rusije i EU u skorijoj budućnosti. Dobri susedi tako ne postupaju. To se odnosi i na sasvim nenormalne na današnji dan poljsko-litvanske odnose. Koreni primedbi Litvarnije prama Poljacima sežu čak u 15. vek, u vreme poljsko-litvanske države Reč Pospolita. Tu se nameće poseban razgovor suseda u regionu – zaključuje Nadežda Arbatova.
 

Usaglašavati rešenja koja zatim mogu da budu usvojena na višem nivou upravo treba u toku neromalnih, lokalnih susreta, ubeđena je direktor Centra za evropsku bezbednost Tatjana Parhalina. Ona smatra da je tema evropske bezbednosti doticana u Dovilu, u Briselu, računajući na lisabonski samit Severnoatlantske alijanse. I evo zašto...
 

Ne treba zaboraviti da je ruski predsednik dao saglasnost da doptuje na samit NATO-a ne bilo gde, već u Dovilu, tačnije na neformalnom sastanku. I još nešto. Teško da bi on doneo takvu odluku da u Lisabonu nije bilo planirano potpisivanje nekakvih ozbiljnih dokumenata, koji značavaju kvalitativno novu etapu odnosa Rusije i NATO-a, kako sam ubeđena, oni se nalaze na pragu restartovanja.
 

Rusija i EU, Rusija i NATO potrebni su jedni drugima, ubeđena je Tatjana Parhalina. Samo zajedno možemo da odgovorimo na nove izazove 21. veka – terorizam, širenje nuklearnog naoružanja, kibernetičku opasnost, promene klime. Glavni faktori na evropskoj sceni to dobro shvataju. Nije slučajno konferencija u Briselu uz učešće Rusije, Poljske i Nemačke protekla pod devizom: Jačanje saradnje i bezbednosti za sve.