Jesenje tenedncije ruske ekonomije

U septembru ekonomija Rusije počela je da izlazi iz letnje pauze rsta. Glavni faktor jesenjeg oživljavanja, po rečima ministra za ekonomski razvoj Rusije Elvire Nabiuline, bila je investiciona potražnja. Oživljavanje ruske ekonomije između ostalog u industrijskom sektoru razmatrano je na zasedanju Prezidujuma vlade RF.
 

U avgustu i septembru 2010. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine investicije su skočile približno za 10%. Oživljavaju građevinski kompleks i industrija. Od januara do septembra porast industrije približio se skoro do 9%. Ubrzanim tempom, po statistici Elvire Nabiuline, rastu prerađivačke grane – prehrambena industrija, metalurgija, proizvodnja naftnih derivata, papira, saobraćajnih sredstava. Ove grane su pokretači ekonomskog rasta. Na zasedanju vlade takođe se govorilo o smanjenju nezaposlenosti. Prema rezultatima za septembar ona je iznela 6,6%. A prošle godine, kako je primetio premijer Vladimir Putin, vrhunski nivo je varivao na nivou od 8,5%. U celini, sudeći po referatu Ministarstva za ekonomski razvoj, za rusku ekonomiju treći kvartal nije bio baš jednostavan. Ali nisu važne cifre, već tendencije.
 

U trećem kvartalu godine u poređenju sa drugim unutrašnji bruto proizvod je pao. Ali septembar pokazuje da počinju da deluju novi faktori napretka. Praktično su iscrpljeni izvozni faktori, vezani za nagli skok cena nafte. Važno je da u avgustu i septembru ekonomija napreduje na račun unutrašnjih faktora – porasta investicija, industrije. Ičekujemo da se ove tendencije učvrste i da možemo da prevedemo rasn na uravnoteženiji karakter. Takđe treba da podrži rast povećanje bankarskog kreditiranja stanovništva i preduzeća.
 

Na podršku, jačanje i napredak ruske ekonomije usmereno je nekoliko nacrta zakona odjednom. Njih je predložila vlada. Vladimir Putin skrenuo je posebnu pažnju na popravke Poreskog zakonika.
 

Poreske izmene treba da daju jasan signal učesnicima ekonomskog života da stimulišu kompanije i preduzeća da rade na svojoj efikasnosti i uvećanju konkurentnosti, da osvajaju proizvodnju visokotehnološke produkcije. Radi toga je planirano da se za tri godine slobodi nova energetski efikasna oprema od poreza na imovinu, kao i da se uvde nulta stupa poreza na dobit za dugoročne investicije u akcije domaćih ruskih preduzeća. Molim kolege iz Državne dume da podrže naš predlog.
 

Ova olakšica, po mišljenju predsednika vlade, treba da pomogne ruskom biznisu, uključujući venručni, da privuče dodatni kapital za razvoj i da sigurnije prolazi etapu započinjanja novog posla.
 

Očigledno da da što više preduzeća prođe ovu fazu novog posla, to će sigurnije delovati ruska ekonomija u očima privatnih investitora. A upravo od njih će zavisiti dalji razvoj ruske ekonomije. Oko 80% svih investicija u modernizaciju, po mišljenju ministra finansija Alekseja Kudrina, treba da budu privatne. I u tome sa njim se u potpunosti slaže premijer, koji aktivno poziva u Rusiju strana preduzeća.