U Astrahanju započet dijalog između Jermenije i Azerbejdžana

Azerbejdžan i Jermenija su prihvatili specijalnu Deklaraciju usmerenu na jačanje poverenja. Prvi korak u mirnom dijalogu između ovih sukobljenih zemalja biće razmena ratnih zarobljenika i vraćanje tela poginulih u ratu početkom 90-ih godina. Ovo je novinarima saopštio predesednik Rusije Dmitrij Medvedev, koji je učestvovao u trilateralnim pregovorima u Astrahanju.
 

Strane su usaglasile zajedničku izjavu, koja nosi humanitarni karakter, a vrlo je važna ako se imaju u vidu poteškoće u odnosima između Jermenije i Azerbejdžana u vezi s pitanjima Nagornog Karabaha. Radi se o specijalnoj Deklaraciji usmerenoj na jačanje mera poverenja, s tim da se pod hitno izvrši razmena ratnih zarobljenika i vraćanje tela poginulih. Strane se već odavno ne nalaze u direktnom, otvorenom sukobu, ali ima problema, ima puškaranja, ginu ljudi. U nekom trenutku se treba otvoreno suočiti sa situacijom i načiniti korak ka zbližavanju.
 

Po mišljenju ruskog lidera, o usaglašenom rešenju po principu regulisanja konflikta u Nagornom Karabahu moći će da se govori već na predstojećem samitu OBSE u Astani u decembru. Očigledno je da Azerbejdžan i Jermenija, koji su podeljeni ratom u Nagornom Karabahu, imaju više pitanja nego predloga. Međutim, i ovaj međuzaključak Dmitrij Medvedev smatra dobrim rezultatom astrahanjskog dijaloga. „Rusija će nastaviti da ulaže napore. Smatram da rezultat može biti ostvaren. To sugeriše određeni umereni optimizam,“ rekao je on.

Predsednici Rusije, Jermenije i Azerbejdžana se sreću već treći put ove godine. Inicijativa najčešće potiče od Rusije, koja u toku svih poslednjih godina nastupa kao posrednik u ovom konfliktu.

O odnosima Azerbejdžana i Jermenije u savremenoj Rusiji se ne može govoriti. Njih jednostavno nema već više od 20 godina. Konflikt u Nagornom Karabahu – autonomnoj oblasti u sastavu Azerbejdžana, u kojoj su pretežno živeli Jermeni, započeo je naočigled celog Sovjetskog Saveza – 1988. godine. Autonomija je objavila nameru da izađe iz sastava Azerbejdžanske SR i da se pripoji Jermeniji. Od tada su države komunicirale ili jezikom oružja ili uopšte nisu komunicirale. 1991. godine, još pre raspada SSSR Nagorni Karabah je proglasio nezavisnost. Razgovor je prerastao u oružani sukob.  U toku započetog rata Baku je pokušao da zadrži teritorije i da ne dozvoli otcepljenje Nagorno-Karabahske Republike, a odredi Karabaha, koje podržavaju Jerevan i jermenska dijaspora iz drugih država, borili su se za nezavisnost. Sukobi su prestali tri godine kasnije, kad je 12. maja 1994. godine stupio na snagu sporazum o primirju, koji je zaključen uz posredovanje Rusije. Međutim, pitanje statusa autonomne oblasti još nije rešeno.

         Po međunarodno-pravnom shvatanju Nagorni Karabah je teritorija Azerbejdžana. Spor se vodi o sedam rejona: skoro 15 procenata teritorije ove zemlje. Azerbejdžan ih smatra okupiranima. Sam konflikt se smatra zamrznutim. Svim njegovim učesnicima, kao i posmatračima sa strane, očigledno je da otapanje leda neće skoro početi. S druge strane, može se ispostaviti da je previše tanak i da pukne ako jedna od strana ponovo primeni silu. Na ovakva dejstva može da se odluči Baku. Azerbejdžan ima šta da izgubi. I zato su zasad zadaci posredovanja Rusije usmereni na održavanje mira u regionu.

Posle pregovora u Astrahanju pojavila se uverenost u to da će se dijalog između Jermenije i Azerbejdžana nastaviti. Između ostalog, na samitu OBSE u Astani. Upravo u Astani predsedavajući Minske grupe OBSE za mirno regulisanje konflikta – Rusija, SAD i Francuska računaju da će opravdati svoju ulogu, ponudivši Azerbejdžanu i Jermeniji „kartu za put“ – mirnu maršrutu, kojom će obe strane pristati da krenu.