Astrahanski mostić za Astanu

Predsednici Rusije, Azerbajdžana i Jermenije ponovo razmatrali pitanje  Nagornog Karabaha. U takvom sastavu se šefovi država sastaju već 3.  put ove godine. Od momenta njihovog prvog susreta 2008. godine Dmitrij Medvedev se 7. put našao za stolom pregovora s Ilhamom Alijevim i Seržem Sargsjanom. Takav okvir susreta  postaje tradicionalan. Uskoro će biti održana sledeća etapa pregovora: 1. i 2. decembra u Astani će biti održan samit OEBS, posvećen problemu Nagornog Karabaha.
 

Umnogome posle susreta u Astrahanju je moguće pouzdano govoriti o dolasku šefova Azerbajdžana i Jermenije u Astanu. O rezultatima pregovora u Astrahanju ruski lider je rekao:
 

Strane su uskladile zajedničku izjavu koja ima humanitarni karakter, ali je veoma važna, uzimajući u obzir složene odnose između Jermenije i Azerbajdžana po pitanju Nagornog Karabaha. Reč je o specijalnoj Povelji, usmerenoj na učvršćenje mera poverenja, da bi bez odlaganja bila izvršena razmena vojnih zarobljenika i vraćena tela poginulih. Strane već davno nisu u direktnoj, otvorenoj konfrontaciji, ali postoje problemi, dolazi do puškaranja, ginu ljudi. U takvom momentu mora se otvoreno sagledati situacija, moraju se učiniti koraci sa obe strane.
 

Zaista, danas Azerbajdžan i Jermenija nisu neprijateljske države, kako je to bilo pre 20 godina. 1988. godine Nagorno-Karabaška autonomna oblast, koju naseljavaju uglavnom Jermeni, objavila je o nameri da  izađe iz sastava Azerbajdžana. Baku se protivio odvajanju Nagorno-Karabaške Republike. Erevan je podržao jedinice koje su ratovale. Rat je bio završen 1994. godine, kada je stupio na snagu sporazum o primirju. Međutim, o priznanju autonomije nema govora ni danas.  7 rejona svoje teritorije Azerbajdžan smatra okupiranim.
 

Pokret  jednih ususret drugima, počet u Astrahanju, lideri Azerbajdžana i i Jermenije mogu da nastave u Astani. Danas posrednički napori Dmitrija Medvedeva su usmereni na učvršćenje, tačnije rečeno, stvaranje poverljivih odnosa između strana u konfliktu. Rusko rukovodstvo čuva  neophodnu dinamiku i učestalost dijaloga između Azerbajdžana i Jermenije. Ruska misija se uspešno ostavruje, - smatra generalni direktor Centra za proučavanje društveno-političkih procesa na postsovjetskom prostoru Aleksej Vlasov.
 

I u Erevanu, i u Bakuu s nadom očekuju od Rusije uspelo posredništvo između Jermenije i Azerbajdžana. Moskva je uspela da pokaže Erevanu i Bakuu da je to pošteno brokerstvo, te Rusija ne želi, kao neki naši partneri na Zapadu, da stekne neku vajdu. Rusija deluje transparentno i pošteno, ne pokušavajući da kuloarno sudari Baku i Erevan.
 

Zadatak predstojećeg samita u Astani, prema mišlenju eksperta, nije potpisivanje nekih ugovora, već učvršćenje principa «ni jedan korak nazad».
 

U tom smislu je uloga samita u Astani velika, jer je potrebno učvrstiti princip «ni jedan korak nazad». Napredovali smo u  humanitarnogj sferi, sada moramo da napredujemo po teritorijalnom pitanju i pitanju neprimene sile. Te teme su jezgro, suština procesa nagorno-krabaškog regulisanja.
 

Prema rezultatima astrahanskog dijaloga, za novu rundu pregovora u Astani su se Azerbajdžan i Jermenija dogovorili da pripreme neke zajedničke principe regulisanja konflikta. U razgovoru međunarodnih organizacija s Azerbajdžanom i Jermenijom u prvom planu mora da bude tema o neprimeni oružja, - smatra bivši kopredsednik Minske grupe OEBS za regulisanje nagorno-karabaškog konflikta Vladimir Kazimirov.
 

Ja bih predložio da pre usklađivanja zajedničkih principa, pre Astane sve napore uložiti u učvršćenje režima obustave vatre, u isključivanje svake mogućnosti obnavljanja vojnih akcija. Bez toga pregovorni proces neće biti siguran, stabilan, jer u svako doba može da dođe do komplikacija, recimo, zbog incidenta na granici.

U Astani  kopredsednici Minske grupe OEBS – Dmitrij Medvedev, Barak Obama i Nikola Sarkozi moraju da predlože Azerbajdžanu i Jermeniji putnu kartu. Prema rečima Alekseja Vlasova, na samitu će biti stvoren mostić za 2011. godinu, kada postane očigledno da konkretna rešenja moraju da zamene opšta pravila i deklaracije. Za sada između Bakua i Erevana  ima mostić – sagrađen uz aktivno učešće Rusije.