Nepoželjni komšija

Oni koji vode rat s krticama znaju koliko su ove male napasti uporne u bušenju hodnika ispod površine zemlje uprkos raznim pokušajima da se oteraju. Pri tom je za ugrožene vlasnike travnjaka, bašta ili plastenika otežavajuća okolnost to što je krtica predložena za Crvenu listu ugroženih vrsta kičmenjaka, drugim rečima, zaštićena zakonom.

Da se razumemo, ovaj bubojed je vrlo korisna životinja jer godišnje pojede oko 10 kilograma larvi štetnih insekata i tako smanjuje njihovu brojnost u zemlji. Posebna poslastica su mu gliste, a ne prašta ni sopstvenoj vrsti ako zaluta u njegov tunel. Izuzetak su jedinke suprotnog pola u vreme parenja koje traje od marta do maja. Osim toga što nam pripomažu jedući štetočine, krtice kopajući podzemne hodnike doprinose boljoj provetrenosti i mešanju zemlje, pa ipak su nepoželjne jer svojim aktivnostima, a stručnjaci kažu da znaju da iskopaju i do dve hiljade kvadratnih metara krtičnjaka, čime ne samo da narušavaju izgled dvorišta, bašte ili neke zelene površine, već i oštećuje koren biljaka. Međutim, treba znati da se one, za razliku od slepog kučeta, ne hrane biljkama.

Spora, a neuhvatljiva

Kako oterati jednu tako korisnu životinjicu tešku od 60 do 120 grama i dugu jedva 15 centimetara, koja nije kadra da pobegne ako se nađe na površini zemlje budući da su joj noge postavljene bočno zbog lakšeg kretanja kroz tunele? Teško, jer retko izlazi na svetlost dana, a u tunelu je svoj na svome, dobro pliva i gnjura pa se vode ne boji, a svoje carstvo nerado napušta. U nekim zemljama koriste klopke – živolovke u koje ih hvataju, a onda ih prenose na druga staništa. Ova mera je skupa pre svega zbog napora da se sačuvaju u životu jer zbog intenzivnog metabolizma, dnevno pojedu količinu hrane koja gotovo dostiže njihovu težinu, ne smeju da ostanu bez nje duže od šest sati. U suprotnom, uginu. Zanimljivo je da evropske krtice, za razliku od američkih, lakše preživljavaju nepovoljne uslove jer prave rezerve „čuvajući” u svojim magacinima žive gliste. Hraneći se glistama nemaju potrebu za vodom, u protivnom moraju da obezbede izvor.

– Na tržištu se pojavila nova generacija repelenata (sredstava za teranje krtica) u obliku praškova napravljenih od mokraće grabljivica (lasice, kune, risa) čijeg se mirisa krtice plaše i nagoni ih da „promene” teritoriju. Međutim, kod nas ih još uvek nema, kaže docent dr Bojan Stojnić, s Instituta za fitomedicinu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Jedan od načina borbe jeste i gajenje biljke ricinus, zatim zatvaranje krtičnjaka krpama natopljenim u naftu, razređivač ili nešto slično što ima jak, neprijatan miris... Sva ova sredstava prisiljavaju krtice da pobegnu, ali se vraćaju čim se tunel provetri.

Uši nema, ali čuje

– U poslednje vreme je sve više ultrazvučnih elektronskih rasterivača u obliku sondi koji se zakopavaju malo ispod površine zemlje i vibriraju u određenim intervalima na frekvencijama od 300 do 400 herca koju naše uho ne registruje, a krtice iritira – objašnjava naš sagovornik. – Krtice imaju razvijen sluh, ali vibracije osećaju i celom površinom kože koja je osetljiva na razne nadražaje i, u poređenju sa drugim sisarima, imaju najveći broj čulnih ćelija po jedinici površine.

Krtica živi 8–10 godina, a na svet donese 2–4 mladunca

U optimalnim uslovima ultrazvučni uređaj pokriva površinu od oko 1.000 kvadratnih metara. Međutim, njegova efikasnost zavisi od podloge – vibracije se bolje prenose kroz tvrdu podlogu nego kroz humus, pa ako je sloj humusa plitak, sondu treba ukopati kad se dođe do tvrde podloge. Dodatni problem su prepreke kao što su zidovi, ograde, cevi, nasute jame... U takvim slučajevima treba računati na manji radijus delovanja uređaja ili, eventualno, postavljanje više sondi. Zvuk ponekad može da bude blokiran nekim drugim jakim izvorom ili vibracijama, recimo onim koje nastaju zbog saobraćaja, a koje krticama ne smetaju jer su se navikle na njih.

U našoj zemlji se od svih sredstava za suzbijanje krtica mogu kupiti samo dimne patrone i ovaj uređaj. Pored njih postoje i sredstva za fumigaciju – ubijanje gasovima koje mogu da primene samo ovlašćene institucije.

Druga prednost uređaja je to što deluje i na slepo kuče – glodara koji je često štetniji od krtice.

Ultrazvučni rasterivač ima i svoja ograničenja – na velikim površinama pod biljnim kulturama gde se primenjuje intenzivna obrada zemljišta potreban je veliki broj ovih uređaja. Zbog toga se i u svetu i kod nas primenjuje pre svega na okućnicama, odnosno na malim površinama, u plastenicima. Baterijsko napajanje traje šest meseci, ali morate obeležiti mesto gde se uređaj ukopa da biste ga kasnije lakše pronašli.