Sin bogatog trgovca iz Asizija, čuveni propovednik siromaštva i ljubavi prema bližnjima sveti Franjo Asiški (1182-1226) ceo život proveo je pokušavajući da se vlada prema strogom pravilniku (franjevačkog reda) koji je sam napisao... Legenda kaže da je jednom prilikom, kad je osetio da ga obuzima telesna žudnja, odlučio da se baci u grmlje borovnica. Tu je ostao da leži izvesno vreme, a kad je ustao, bio je sasvim drugi čovek. Ljubav prema Svevišnjem i neki plemeniti životni sokovi strujali su njegovim telom. Bio je spreman na isposnički život.
Borovnica (ili borovnika, kako neki kažu), Vaccinium myrtillus, malen je grm sa čvorastim stabljikama. Dostiže visinu od 20 do 30 centimetara. Mladi listovi borovnice jajastog su oblika. Imaju kratku peteljku i na rubu su sitno nazubljeni. Zanimljivo je da se pojedinačni cvetovi nalaze u pazuhu lista. Cvetovi borovnice okruglastog su oblika i svetloružičaste boje. Plod je dobro znan: to je sočna tamnoljubičasta, gotovo crna bobica veličine graška koja na vrhu ima kružno udubljenje. Borovnica raste u planini, u crnogoričnim i belogoričnim šumama. Ovoj biljci prija hladnija, odnosno umerena klima. Zanimljivo je da je ima i na Havajima, Madagaskaru i Javi.
Borovnica je poznat prirodni lek za mnoge bolesti. Njeni listovi sakupljaju se i suše pre sazrevanja plodova i treba imati u vidu da su lekoviti isključivo ako se naberu pre nego što bobice budu zrele. Jer, posle toga nemaju baš nikakav učinak. Čaj od njenih listova pomaže u lečenju stomačnih grčeva i kašlja, kao i šećerne bolesti, pa ga nazivaju i biljnim insulinom.
Čaj od listova borovnice ublažava i upalu mokraćne bešike. S druge strane, bobice, odnosno samo voće, prija onima koji imaju hemoroide, dobro je za popravljanje krvne slike, ali i slabog apetita. Narodna medicina propisuje petodnevnu dijetu koju čine isključivo sveže borovnice. Ako bolesnik pet dana ne okusi ništa drugo osim borovnica (jedan kilogram ili nešto više dnevno), njegovo telo će - veruje se - biti „očišćeno” i osveženo. Ipak, da bi se neko upustio u takav poduhvat, potrebno je najpre da se posavetuje s lekarom. Plod borovnice sadrži tanine, vitamine A i C i nešto vitamina B. Borovnice povoljno utiču na vid i onaj ko ih bude jeo, učiniće nešto korisno za očuvanje mrežnjače oka.
U šumi se ipak treba uzdržavati od branja borovnica za jelo. Jer, postoje biljke sličnog izgleda čiji su plodovi, za razliku od borovnice, otrovni. Takva je, na primer, Vacconium uliginosum.
Od borovnica se pravi ukusna marmelada, kao i sok. Slatko je takođe savršenog ukusa i to je jedan od najpoznatijih „šumskih” specijaliteta. Tokom vrelih letnjih dana osveženje je svakako sladoled od borovnica koji nije teško napraviti. Uostalom, evo i recepta.
Sladoled od borovnica
Potrebno je 200 grama svežih ili zamrznutih borovnica, 100 grama šećera, sok i kora od pola limuna, 300 grama kisele pavlake. Oprane borovnice treba umutiti sa sokom od limuna i šećerom. Kad se šećer rastopi, doda se pavlaka i još kratko vreme muti. Smesu treba sipati u posudu za sladoled i staviti u zamrzivač da se stegne.
