Na MKS će se nastaniti elektronski humanoid

Posada međunarodne kosmičke stanice čeka dopunu. Zajedno s brodom «Diskaveri» na stanicu će doći čovekoliki robot «Robonot-2», koji će na MKS ostati do samog isteka roka njene službe. To je prvi slučaj slanja elektronskog humanoida u kosmos, iako se robotizovani sistemi u orbiti već odavno primenjuju.

Spolja «Robonot» zaista liči na čoveka – ima glavu, trup i pokretne ruke, iako noge nema. Sličnost nije slučajna. Robot će zajedno s posadom stanice u kosmosu morati da koristi iste ručne instrumente. Prilično je masivan (330 funti), njegova unutrašnjost je nafilovana različitim predajnicima, kontrolnim sistemima i elektronskim vidom. Prvi robot-kosmonaut ne treba u potpunosti da zameni ljude, njemu se daje samo uloga pomoćnika u nekim «ključnim operacijama», objašnjava poznati stručnjak u oblasti kosmonautike Igor Lisov.

Niko pre nije pokušao da u stvarnosti spoji radnje čoveka i savršenog robota. Još se na zna šta će od toga ispasti. Naravno, robotu će prvo biti povereni vrlo jednostavni zadaci tipa «stoj ovde, u tom položaju drži evo ovu stvar».

«Robonot» će se nastaniti u američkom modulu «Destni». Njegova konstrukcija ne bi izdržala uticaj vakuuma i ekstremnih temperatura otvorenog kosmosa, zato on ne može da radi na spoljašnjoj površini stanice. Ovaj zadatak se i onako već delimično rešava, nastavlja Igor Lisov.

 Na spoljašnjoj površini Međunarodne kosmičke stanice postoji komplikovani robotizovani kompleks, koji se sastoji od velikog džoj-stika i specijalnog dodatka za njega. Po komandama, ili sa stanice, ili sa Zemlje on može da se premesti praktično na bilo koju tačku konstrukcije kako bi obavljao prilično fine manipulacije. Recimo, kako bi uzeo neki blok koji se pokvari, skinuo ga, doneo drugi, stavio ga na isto mesto i namestio ulaz. Sve to je realno već sad.


Trenutno je «Robonot» više projekat za pokazivanje i ispitivanje, bez velikog praktičnog značaja, ističe stručnjak. Međutim, u NASI računaju da će elektronski humanoidi sledećih generacija ljudima pružati realnu pomoć, pre svega u otvorenom kosmosu. Za vreme izlaska posade na spoljašnju površinu stanice ili za vreme bilo kojih radova, koji za ljude budu previše komplikovani ili opasni – recimo, otklanjanje žarišta i procurivanja otrovnih tečnosti, kao i u toku međuplantearnih ekspedicija: na asteroid, što je predviđeno kosmičkom strategijom predsednika Obame, kasnije na Mesec i na Mars.

 «Robonot-2», zajednički proizvod NASE i korporacije «Dženeral Motors», koštao ih je dva i po miliona dolara. Poznati proizvođač automobila sarađuje s kosmičkom agencijom od 1960-ih godina. Smohodnim kolicima, koja je svojevremeno napravio astronauti su se kretali po Mesecu. «Dženeral Motors» tvrdi da će se iskustvo korišćenja u kosmosu sistema kontrole i predajnika «Robonota» primenjivati na automobilima, što će ih učiniti «kvalitetnijim, pouzdanijim i bezbednijim». A elektronski humanoidi će moći da se koriste na trakama za sklapanje automobila.