Gde je nastajala najbolja ruska književnost: Vodič kroz najživopisnija imanja ruskih pisaca

Mihajlovskoje – imanje Aleksandra Puškina

„Puškinskije Goriˮ je čitav muzejsko-pejzažni kompleks u Pskovskoj oblasti Rusije koji čine imanja povezana sa životom velikog pesnika Aleksandra Puškina. Puškin je ovde bio proteran zbog slobodoumnih stihova i tu je u kontinuitetu proveo dve godine, napisavši ogroman broj pesama, nekoliko velikih poema i razrađujući sižee za buduća dela, piše Russia beyond.

Likovi i pejzaži iz romana u stihovima „Evgenije Onjeginˮ nadahnuti su ovim krajem i Puškinovim susedima koje je često posećivao. U parku imanja Trogorskoje sreo je Anu Kern, u koju se zaljubio i posvetio joj jednu od najlepših ljubavnih pesama „Ja pamtim divno magnovenje...ˮ.

Ovde saznajte više o „Puškinskim Goramaˮ

Jasna Poljana – imanje Lava Tolstoja

Na ovom imanju u Tulskoj oblasti Rusije Lav Tolstoj se rodio i proveo veći deo svog života, oko 60 godina. Prvobitno imanje je pripadalo njegovom dedi po majci knezu Volkonskom, koji je poslužio kao uzor za lik starog kneza Bolkonskog u „Ratu i miruˮ. Uzgred, ovaj roman Tolstoj je napisao upravo ovde, a njegova žena Sofija Andrejevna nekoliko puta ga je rukom prepisala, unoseći u tekst beskonačne ispravke svog muža. Ovde je Tolstoj radio i na mnogim drugim delima, uključujući „Anu Karenjinuˮ.

U Jasnoj Poljani su formirani su i njegovi filozofski stavovi. Živeo je prilično asketski, nosio seljačku rubašku, sam kosio travu, čak i u starosti odlazio u višečasovne šetnje i naučio da vozi bicikl. Organizovao je školu za seosku decu. Ovde su radi susreta sa Tolstojem  dolazili mnogi njegovi poštovaoci i mladi pisci. Tu se čuva i ogromna biblioteka pisca na različitim jezicima. A tu je i njegov grob.

O Jasnoj Poljani više saznajte ovde.

Spaskoje-Lutovinovo – imanje Ivana Turgenjeva

Relativo nedaleko od Jasne Poljane, u Orlovskoj oblasti, nalazi se imanje pesnika Ivana Turgenjeva Spaskoje-Lutovinovo. Turistima se često preporučuje da ga obiđu u jednodnevnom izletu. Imanje je, inače, jedan piščev predak dobio od Ivana Groznog, a Turgenjev je tu proveo detinjstvo.

Kada je odrastao, Turgenjev ovde nije živeo stalno, jer je mnogo vremena provodio u inostranstvu, ali je veoma voleo da dolazi i trudio se da tu provede tople letnje mesece. Kao i Tolstoj, otvorio je školu za seosku decu.

U Spaskoje-Lutovinovu Turgenjev je napisao svoje poznate romane: „Ruđinˮ, „Plemićko gnezdoˮ, „Uočiˮ, „Očevi i decaˮ. Radnja mnogih od njih odigrava se upravo na seoskim imanjima, a izraz „plemićko gnezdoˮ posle njegovog romana u ruskom jeziku je postao frazeologizam.

Melihovo – imanje Antona Čehova

Čehov se često selio i mnogo putovao, ali u ovom imanju u Podmoskovlju proveo je sedam godina. Danas na jednoj od kuća na imanju čak visi spomen-tabla: „Ovde je napisan 'Galeb'ˮ. Na ovom mestu napisana je i drama „Ujka Vanjaˮ, kao i poznate pripovetke „Bolnička soba br.6ˮ, „Ostrvo Sahalinˮ, „Kuća s mezaninomˮ, „Čovek u futroliˮ, „Ogrozdˮ. Ukupno preko 40 dela.

Osim što se bavio pisanjem, Čehov je u Melihovu primao i pacijente. Po obrazovanju je bio lekar i nikada nije prestao da se bavi ovim poslom. U jednom od objekata na imanju besplatno je lečio lokalne seljake. Njegovi napori su doprineli da se u okolini iskoreni kolera.

1899. godine Čehov, oboleo o tuberkuloze, prodao je imanje i otišao da se oporavlja na Krimu.

Konstantinovo – selo Sergeja Jesenjina

Ovo nije uobičajeno imanje jednog pisca, nego mala seoska kuća u Rjzanjskoj oblasti. Jesenjin nije bio iz plemićke porodice, bio je pesnik iz naroda i u svojim stihovima opevao najjednostavnije stvari: breze, zlatna rodna polja, ruska prostranstva.

U njegovim pesmama opisani su svi pejzaži koji okružuju ovo mesto. Kroz prozor Jesenjinove kuće pogled se pruža na  živopisnu obalu reke Oke, široka polja i zlatne kupole crkve.

U Jesenjinovom selu nalazi se i imanje bogatog trgovca Ivana Kulakova. U Konstantinovu on je podigao školu za seosku decu koju je pohađao i Jesenjin. 1911. godine imanje trgovca je nasledila njegova ćerka Lidija Kašina. Jesenjin ju je često posećivao i istoričari pretpostavljaju da su imali romantičnu vezu. Ona je bila uzor za junakinju Jesenjinove poeme „Ana Sneginaˮ.

Aleksandra Guzeva, Russia beyond