Biće više tigrova

Na predstojećem „tigrovskom samitu“ u Sankt-Peterburgu, biće donet globalni program za očuvanje populacije ove jedinstvene životinje. Cilj programa je povećanje broja tigrova u svetu za oko dva puta, saopštio je na konferenciji za štampu u Moskvi zamenik ministra prirodnih resursa i ekologije Rusije Igor Majdanov.
 

U toku poslednjih sto godina broj tigrova na planeti se smanjio za preko trideset puta. Danas njihova populacija broji samo tri hiljade dvesta individua. Tigar je specifična divlja životinja, on je uvek privlačio čoveka, ali ne uvek s dobrim namerama, istakao je Igor Majdanov.
 

U nizu regiona tigrovi su potpuno nestali – u Zakavkazju, Srednjoj Aziji i na ostrvima Bali i Java. Po ocenama stručnjaka, svake godine bude ubijeno 150 tigrova. Teritorija na kojoj su oni naseljeni smanjena je za 40%, a trenutno tigrovi zauzimaju manje od 7% svog istorijskog areala. U Rusiji tigar živi na Dalekom Istoku, pre svega u Primorju i Habarovskoj pokrajini. U poslednje vreme učestali su slučajevi dolaženja tigrova u Amursku oblast i Jevrejsku autonomnu oblast. Postoji mišljenje da tamo može da se formira njihova stabilna populacija. Rusija je jedina zemlja u kojoj areal u kojem tigrovi žive od početka 90-ih godina ima stabilan karakter. Njihov broj iznosi 450 individua. Ostvarenje stabilnosti populacije pomogla je potpuna zabrana za hvatanje i lov na tigra.
 

Ne tako dugo pre „tigrovskog samita“ ruski biolog-poznavalac lova Anatolij Belov primio je iz ruku Edinburškog vojvode Filipa zlatnu medalju Svetskog fonda divlje prirode za borbu s lovokradicama, koje istrebljuju ovu retku životinju. Upravo zahvaljujući radu grupe „Leopard“, koju Belov predvodi, u Rusiji je uspešno preokrenuta situacija i stabilizovan je broj tigrova.
 

Ujedno, da bi se obezbedilo dugotrajno očuvanje i obnavljanje tigrova ekolozima predstoji da od vlasti izdejstvuju čitav niz administrativnih mera, uveren je direktor Svetskog fonda za divlju prirodu (WWF) u Rusiji Igor Čestin.
 

Treba obnoviti zabranu za krčenje kedra, zato što je kedrova šuma prirodna sredina tigrovae. To može biti odlučeno samo na nivou vlade. Treba pooštriti odgovornost za posedovanje kože i delova tigra, za njihov transport. Imamo prilično veliku odgovornost za ubijanje tigrova u prirodi, ali se to krajnje retko otkriva. A nakupci i trgovci prolaze s mizernim kaznama. Druga komponenta je potreba da se nabavi 40-50 miliona dolara godišnje za ovaj posao na rok od minimum 12 godina. Jer, nije moguće sačuvati tigra samo u nacionalnim parkovima (kraj glasa). Zato čovek treba da uči da čuva prirodu i na teritorijama, koje nisu pod zaštitom države.
 

Očekuje se da će na „tigrovskom samitu“ učestvovati predsednici vlada i ministri 13 država, na čijoj teritoriji žive tigrovi, kao i predstavnici međunarodnih organizacija za zaštitu divlje prirode. Paralelno sa sastankom u Sankt-Peterburgu biće održan omladinski „tigrovski samit“ u Vladivostoku.