Rusija i NATO: vreme je za zajednički rad?

Učiniti Severnoatlantsku alijansu efikasnijom. To je cilj reformi NATO-a, koje nameravaju da odobre članovi alijanse na samitu u Lisabonu. Među inovacijama je strateška koncepcija NATO-a. U njenom projektu, koji je blagovremeno razaslat po NATO presonicama, određuju se nove pretnje, između ostalog raketna i sajberteroristička. U novoj koncepciji je odražen i stav o težnji alijanse da gradi strateške odnose sa Rusijom. Mapa puta takve izgradnje biće određena 20. novembra na samitu Rusija-NATO.
 

Severnoatlantska alijansa ne krije da očekuje od sastanka u Lisabonu obnovu odnosa sa Moskvom, istakao je stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin.
 

NATO želi, po mom mišljenju, istorijsko pomirenje sa Rusijom. Rusija im je potrebna, i oni su konačno to počeli sa shvataju. Zato je u dokumentima reč čak o strateškom partnerstvu, o rešavanju globalnih problema zajedno sa Rusijom. Govori se o tome da takav forum kao Savet Rusija-NATO treba da radi u bilo koje vreme, da može da bude otvoren za sva pitanja. Ja ne pamtim takvu fleksibilnost NATO-a, koji je usvojio između ostalog i najozbiljnije ruske popravke.
 

Tokom poslednje godine Rusija i NATO zajedno su radili na oceni zajedničkih pretnji. Ponekada su se vodile ozbiljne diskusije. Na primer, ocenu raketne opasnosti strane vide na sasvim različite načine. Konačno su rešile ne da traže kompromisne formulacije, već da fiksiraju u dokumentu sva neslaganja i da ih predstave predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu i NATO rukovodstvu. Neka oni rešavaju šta sa tim da se radi, jer od uzajamne pomoći u datom pitanju zavisi hoće li biti ili neće zajedničkog sistema PRO.
 

U principu, neprevladivih prepreka za stvaranje zajedničke PRO eksperti ne vide. Najvažnije je što se Rusija kategorički protivi da se ovaj sistem PRO nalazi u blizini ruskih granica i protiv je demonizacije neke zemlje, između ostalog Irana. Kako je izjavio pomoćnik predsednika RF Sergej Prihodko, Rusija je spremna za saradnju, i ideja zajedničke PRO u potpunosti može da bude realiovana čak neu dugoročnoj, već u srednjoročnoj persepektivi. Predsednik Instituta za strateške ocene i analize Aleksandar Konovalom slaže se sa takvim viđenjem situacije.
 

Najvažnije je što prepreka zaista nema. Danas postoji jedan problem – shvatiiti šta nam nude. Faktički, postoje tri mogućnosti. To je stvaranje PRO teatra vojnih dejstava – u tom pravcu smo već nekada kontaktirali sa evropljanima. Može se govoriti o proširenju samog sistema PRO za teritoriju Evrope. I konačno, može se govoriti o globalnoj PRO, u koju bi se uključile i sve zemlje u pojasu od Atlantika do Urala. U jednom slučaju može se govoriti o tome da svaka država koja bi ušla u ovaj sistem razrađivala bi svoje elemente PRO. Zatim bi oni bili spojeni i koordinisani. U drugom slučaju trebalo bi razraditi zajedničke elemente ovog sistema. To su sve različite stvari, i treba se dogovoriti o tome šta imamo u vidu, kada govorimo o zajedničkom sistemu PRO.
 

Dmitrij Medvedev u Lisabonu namerava ne prosto da ponovi poznati stav Rusije, već i da izrekne niz konkretnih ideja o sradnji u oblasti PRO. I tada će NATO imati reč, imaće reč njegova sposobnost na ravnopravno partnerstvo prilikom ocene opasnosti i izgradnje sistema bezbednosti.