Dejton: 15 godina kasnije

Navršava se 15 godina od dejtonskog sporazuma o Bosni i Hercegovini. Oko ovog dokumenta i danas se vode važni sporovi, a sudbina same bivše jugoslovenske republika izaziva ozbiljnu sumnju. Temu nastavlja naš analitičar Petar Iskenderov.
 

Sporazum, potpisan 21. novembra 1995. godine u američkoj aviobazi u blizini grada Dejtona (država Ohajo) bio je prvi i do danas jedini zaista ozbiljan, dobro pripremljen višestrani dokument za regulisanje balkanske krize od početka raspada Jugoslavije. Ni progovori 1999. godine vezani za Kosovo u Rambujeu, ni na brzinu napravljeni sporazumi o prestanku bombardovanja Jugoslavije od strane NATO snaga, koje je kasnije usledilo, a još manje bečki pregovori o statusu Kosova 2006-2007. godine po svojoj međunarodno-pravnoj težini, ne mogu se uporediti s dejtonskim. Iako je mnogo teže bilo prekinuti etničko-građanski rat u Bosni, nego napraviti statusni model za pokrajinu Kosovo.
 

Treba podsetiti na to da su dejtonski pregovori, započeti 1. novembra 1995. godine nekoliko puta bili na ivici kraha. Bukvalno 15 minuta pre nego što su dokumenta potpisali lideri Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Jugoslavije, američka agencija „Asošiejted pres“ je ishitreno objavila razočaravajući komentar o tome da su pregovori „propali“. Međutim, na kraju su strane – premda pod pritiskom međunarodnih posrednika, koji nije uvek bio izbalansiran – uspele da se usaglase ne samo oko principa administrativno-državnog uređenja Bosne i Hercegovine, već i  oko karte teritorijalnog razgraničenja. Upravo ovo pitanje je predstavljalo glavni kamen spoticanja.
 

I danas, 15 godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, ne treba potcenjivati njegov značaj, naročito imajući u vidu žalosnu sudbinu prethodnih dogovora, kojima je svetska zajednica pokušavala da prekine rat u Bosni, - istakao je u razgovoru s „Glasom Rusije“ direktor Instituta za proučavanje slovenskih naroda RAN Konstantin Nikiforov.
 

Jedna je stvar ono što je bilo na papiru, a druga je šta je u životu. Jasno nam je da je postojala jako velika razlika između dokumenata i njihovog funkcionisanja. A dejtonski sporazumi su obavili svoj glavni zadatak zaustavivši rat, koji je bio najrazorniji u Evropi u poslednjih pola veka. U njemu je po nekim podacima poginulo preko 200 hiljada ljudi. Osim toga, u Dejtonu je napravljen jedinstven i za te uslove dobar model državnog uređenja. U sastavu formalno jedinstvene Bosne i Hercegovine izdvojene su dve državne tvorevine, koje se nisu pretvorile čak ni u konfederaciju, već u nešto još amorfnije. Ovo je izazvalo određene probleme u sprovođenju jedinstvene državne politike, ali je ujedno omogućilo da se stvori sistem zadrški i protivteža, bez kojeg narodi u Bosni uopšte ne bi mogli da sarađuju u okviru jedne države. Ne samo to, u proteklih 15 godina međunarodna zajednica nije uspela da stvori druge delotvorne principe za rešavanje problema država, koje su same sebe takvima proglasile – kako Kosova, tako i onih koje postoje u postsovjetskom prostoru. A samu dejtonsku varijantu u poslednje vreme svesno omalovažavaju lično njeni autori, koje predstavljaju SAD i Evropska Zajednica, koje su usmerene na praktično ukidanje Republike Srpske i širenje ovlašćenja muslimanskih vlasti u Sarajevu.
 

Nije slučajno što se upravo oko „dejtonskih“ osnova u samoj Bosni i Hercegovini i van njenih granica vode glavne bitke. Zapad, koji predstavljaju NATO i Evropska Unija insistira na njihovom korenitom ponovnom razmatranju pod izgovorom da se bivša jugoslovenska republika podvede pod opšte evropske standarde. Međutim, kako je pokazalo nekoliko rundi pregovora u vezi s takozvanom „ustavnom reformom“ ova ideja nailazi na žestoku opiziciju u Republici Srpskoj, i u znatnoj meri kod Hrvata, jer u uslovima kad su tek počele da zarastaju rane krvavog građanskog rata, verovatno ne treba žuriti s centralizacijom i lišavanjem tri državotvorna naroda – Muslimana, Srba i Hrvata, njihovih ovlašćenja, uključujući i pravo veta. Za poslednjih 15 godina „dejtonska“ Bosna i Hercegovina je pokazala da je sposobna za život postavši član Saveta Evrope, i čak privremeni član Saveta Bezbednosti OUN. A zapadnim posrednicima bi bilo bolje da aktivnije koriste dejtonsko iskustvo za rešavanje drugih balkanskih problema – pre svega, kosovskog. Evo, gde bi, što se kaže, i „Dejton dobro došao“.