Crkva prati trendove

„Suočena sa modernim izazovima, Crkva danas treba da učestvuje u globalizaciji sa ’ljudskim likom’, tako što će postati mesto gde se izvan ekonomskih razmatranja neguje kultura solidarnosti i ljubavi”, jedan je od zaključaka međunarodne konferencije pravoslavne omladine pod nazivom „Članovi crkve – građani sveta” koja je nedavno, pod pokroviteljskom Carigradske patrijaršije, završena u Istanbulu.

Među 900 učesnika iz celog sveta koji su se okupili u gradu na Bosforu, u delegaciji Srpske pravoslavne crkve bio je i Petar Petković, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Kako kaže ovaj 27-godišnjak sa dve diplome, Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i Diplomatske akademije, na ovom skupu kojem je predsedavao Njegova svetost patrijarh Vartolomej razmatrana su mnoga aktuelna pitanja, na koje i pravoslavlje pokušava da da odgovore, kao što su globalizacija i sekularizacija društva i problem očuvanja životne sredine, ljudska prava...

„Osnovno pitanje bilo je kako živeti danas u ovom svetu a biti pravoslavni hrišćanin. Kako izmiriti liberalan odnos prema životu sa hrišćanstvom, jer u vremenu adolescencije postoji potreba da se potiskuje autoritet i želi veća sloboda. Zaključak je da treba naći meru, a mera u svemu je Hristos kao jedina istinska svetlost koja može da da odgovore na sva pitanja”, kaže Petković.

Pod utiskom ove jedinstvene razmene mišljenja i ideja mladih pravoslavnih hrišćana svih boja kože, od Etiopije do SAD, Petković ističe važnost liturgijskog života koji ne treba da se svede samo dva sata nedeljno provedenog u crkvi. Suština je, kako dodaje, da kao pravoslavni hrišćani u sebi negujemo radost, ljubav i da tu veru pokazujemo kroz konkretna dela tako što ćemo pomoći bližnjem.

Na skupu u Istanbulu još jednom je istaknuto da Crkva počiva na životvornim i spasonosnim istinama koje je dao Isus Hristos, ali da prati i sve trendove u svetu. Zahteve da Crkva treba da se modernizuje i reformiše Petković shvata kao potrebu da ona pre svega treba da se približi narodu. „Ali na taj način što će čoveka da privede Hristu, a ne da Hrista spušta na nivo današnjeg čoveka. Jer u dodiru sa božanskim čovek samo može da dobije.”

Zadatak pravoslavnog hrišćanina je da osmišljava svoj život tako da ostavi pečat u ovom vremenu. Mlad čovek, kako ističe Petković, ne bi trebalo da životari, već da se osposobi da čita znake vremena i da spozna šta je što se oko njega dešava dobro, a šta se samo prikazuje da je dobro.

„Velika antropocentričnost gde je čovek zauzeo mesto Boga i u želji da istakne svoju moć i nemilosrdno troši sve prirodne resurse tako da je priroda postala ugrožena, o čemu se govorilo i u Istanbulu. Ali, ne bi bilo ekoloških problema kada bi svi na na svet gledali kao na tvorevinu Božju. Sve što je stvoreno jeste da bude na korist čoveka, ali ne da zloupotrebljava, već da sebe svet prinosi Bogu i tako se osvećuje”, kaže Petar Petković.

Govoreći o zaštiti ljudskih prava, Petković ističe da kada bismo svi živeli po Jevanđelju ne bi nam bile potrebne konvencije o ljudskim pravima. „Hristos je došao u svet sa univerzalnim stavom koji prevazilazi svaku današnju konvenciju ili zapovest – Ljubi bližnjeg svog, ali i neprijatelje kao sebe samog. Ovakva ljubav prevazilazi pitanje tolerancije ili suživota koja se propagira. Ona ide korak dalje i znači žrtvu, moje učestvovanje u problemu drugog. A svega toga nema kada govorimo o ljudskim pravima koja se često krše da bi ostvarila”, objašnjava ovaj mladi teolog koji se priprema za odlazak u Nemačku na postdiplomske studije iz crkvene diplomatije kao dela međunarodnih odnosa.

Petković ističe da mladi treba da razmisle kada danas olako kažu, na primer, da ih ne zanima šta će biti sa Kosovom i Metohijom: „Kako mogu da zatvorim oči i budem pravoslavni hrišćanin dok na delu teritorije moje države drugi strada i pati. Gde je tu osećaj za žrtvu? Rešavanje tog pitanja direktno utiče i na pravdu, ali i na moj identitet kao pravoslavnog hrišćanina”.

Petković je nedavno učestvovao i na skupu na Rodosu gde su se okupili predstavnici svih pomesnih pravoslavnih crkava. Na inicijativu ovog mladog teologa u završni dokument pod tačkom 16 ubačen je stav o stradanju pravoslavnih hrišćana na Kosovu i Metohiji samo zato što pripadaju drugoj naciji i veri.

Ovaj izveštaj će kao zajednički stav svih pravoslavnih crkava biti podeljen svim učesnicima Treće ekumenske konferencije koja će od 4. do 9. septembra u rumunskom gradu Sibiu okupiti nekoliko hiljada učesnika, među kojima će biti i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije.