RT: Kineska letelica sletela na Mars u planiranoj zoni u prvoj misiji Pekinga na Crvenu planetu

Kineska letelica "Zurong" sletela je na Mars u planiranoj zoni u prvoj misiji Kine na Crvenu planetu, nakon što je letelica poletela sa Zemlje prošlog leta.

Letelica je stigla je do odredišta na ravnici Utopija u subotu, izvestila je Ksinhua, napominjući da će brod izvršiti snimanje okoline i samoinspekciju pre nego što se pomeri sa platforme za sletanje.

Rover težak 240 kg preživeo je turbulentno putovanje kroz atmosferu Marsa nakon što je proveo mesece u orbiti, leteći nadzvučnim brzinama pre nego što je padobran usporio spuštanje. Sletanje na Mesec čini Kinu trećom zemljom koja je uspešno upravljala vozilom na Marsu iza Sjedinjenih Država i bivšeg Sovjetskog Saveza.

Nazvana Tianven 1, misija je počela prošlog jula, kada su rover i letelica lansirani raketom "Longmarč 5". marta, dostigavši orbitu oko Marsa u februaru.

Pomoćnik administratora NASA-ove direkcije za naučnu misiju, Tomas Zurbučen, pozdravio je sletanje, čestitajući Pekingu za podvig.

„Čestitamo CNSA-inom timu Tianven1 na uspešnom sletanju prvog kineskog rovera za istraživanje Marsa, Zurong!“ saopštio Zurbučen.

„Zajedno sa globalnom naučnom zajednicom radujem se važnim doprinosima koje će ova misija dati čovekovom razumevanju Crvene planete.“

Kako se rover sa šest točkova bude snalazio u novom susedstvu, njegov orbiter-pratilac će i dalje kružiti Marsom, u pratnji još šest kosmičkih letelica kojima upravljaju SAD, EU i Indija. Iako "Zurong" još uvek nije preneo nijednu vizuelnu sliku sa površine, opremljen je brojnim instrumentima za obradu slike, a očekuje se da će trajti najmanje 90 Marsovskih dana - koji je oko 39 minuta duži od dana na Zemlji. Za to vreme, među ostalim zadacima, istraživaće uzorke tla na znakove vodenog leda, istraživati stene kako bi utvrdio njihov sastav i nadzirao atmosferu.

Kruna postignuća kosmičkog programa Pekinga, koji je započeo 1993. godine osnivanjem njegove Nacionalne kosmičke uprave, svrstava Kinu u elitnu kosmičkih država. U još jednom velikom koraku, zemlja je takođe započela 18-mesečni projekat izgradnje svoje prve stalne kosmičke stanice u niskoj Zemljinoj orbiti, šaljući prvi modul u kosmos prošlog meseca.

Poslavši svog prvog kosmonauta u kosmos 2003. godine, Kina je brzo napredovala tokom poslednje dve decenije, brzo postigavši utvrđene kosmičke programe.

Kako se priprema nova kosmička trka, i Vašington pokušava da ubrza tempo. Američkim programom kosmičkog šatla koji je ukinut 2011. godine, primoravajući NASA-u da rezerviše letove na ruskom brodu "Sojuz", američka agencija udružila se sa privatnom firmom "Speks iks" da bi razvila novu letelicu. Nazvan "Zmaj posade", letelica je izvela nekoliko uspešnih letova sa ljudskom posadom do Međunarodne kosmičke stanice.

Izvor: RT