Kuće budućnosti

Do kraja godine u Rusiji će biti formirana Asocijacija profesionalnih ekoloških građevinara. Ona objedinjuje preko 50 inženjera, građevinara, arhitekata i prosto entuzijasta podizanja ekoloških kuća od prirodno obnovljivih materijala.
 

Danas sitaucija oko čovekove životne sredine izaziva ozbiljnu zabrinutost stručnjaka iz čitavog sveta. Ljudi ne razmišljaju o tome da njihove kancelarije i kuće u velikoj meri predstavljaju sintetiku, tačnije produkt hemijske revolucije, rekao je za Glas Rusije organzator Asocijacije, rukovodilac Centa UN Habitat Jevgenij Širokov.
 

Stanovi postaju jedan od najvažnijih faktora rizika po zdravlje stanovništva. To je vezano za činjenicu da je u poslednjih 50 godina na tržište izažlo oko 100 hiljada hemijskih jedinjenja, o kojima praktično ništa ne znamo: kako oni dugotrajno deluju na zdravlje, genetiku i slično. Tim povodom danas, između ostalog u Zapadnoj Evropi, pojavila se sitaucija kada se samo 30% mladih evropljana do 14 godina smatra zdravim.
 

Termin ekološka kuća nastao je u 20. veku, kada su stanovnici velikih gradova upoznali sve prednosti kuća od prirodnih materijala. Najviše se ekoloških kuća gradi od drveta, govori Jevgenij Širokov. Fizičar po profesiji, magistar tehničkih nauka, on se svojevremeno bavio kosmosom. A pre 17 godina pronašao je originalnu ekološku tehnologiju izgradnje kuća od blokova slame, za koju je dobio prestižnu Međunarodnu nagradu za stabilnu energetiku u nominaciji Stan. Kako bi se dobio ekološki čist, dostupan i jeftin građevinski materijal, bale pirinčane ili ražane slame se obrađuju specijalnim rastvorom za zaštitu od vlage i pokrivaju štukaturom koja diše. Spolja zgrade od slame se praktično ne razlikuju od ostalih seoskih građevina. Prva ovakva kuća je bila izgrađena 1996. godine. Tada su je videli kao dom za siromašne. Sada ekološku tehnologiju rado koriste predstavnici srednje klase i pametni bogati, koji više vole visok kvalitet za mnogo manje novca. Trenutno se kuće od slame grade u Sibiru, Povoložju, Altaju, Krasnodarskom kraju i Podmoskovlju. Budućnost tehnologije od slamenih blokova su videli i u inostranstvu. Uspešno su je osvojili stručnjaci iz Nemačke, Letonije, Litvanije i Ukrajine, koji aktivno podižu kuće od slame u svojim zemljama.
 

Ekološki čisti građevinski materijali takođe se prave od raznog otpada, između ostalog od prerađenog papira i krpa. Najoriginalniji građevinski materijal pronašli su mladi američki pronalazači. Oni ga kultivišu od gljiva. Kako bi se dobila ploča takvog materijala nazvanog Greensulate, u specijalne forme se stavljaju spore gljiva, voda, skorb i poseban mineralni pesak perlit.