Svetska ekonomija: nova kriza ili stagnacija

Strani i ruski eksperti razmatraju mogućnost novog talasa krize. Kako je izjavio direktor Sberbanke German Gref, za sada je rano govoriti o tome da je kriza konačno prevladana: ključni uzroci ekonomskog kraha do danas nisu prevladani.
 

Prvi ko je počeo da govori o mogućnosti novog kraha bio je američki ekonomista Nuriel Rubini – čovek koji je predskazao krizu 2008. godine. Periodično bojazni povodom ponavljanja krize izražavaju ne samo ekonomisti, već i političari. Opšti motiv je sledeći: na tržištima zbog prevelike likvidnosti naduvavaju se novi mehuri, i pre ili kasnije oni će pući. Ali u poslednje vreme pojavili su se i drugi uznemiravajući simptomi. Danas čitav niz vodećih ekonoma ne može da izađe na kraj ni sa državnim dugom, ni sa deficitom budžeta. Zamolili smo direktora odeljenja za strateške analize kompanije FBK Igora Nikolajeva da prokomentariše situaciju:
 

O krizi treba suditi ne po formalni statističkim, ekonomskim pokazateljima, koji mogu da fiksiraju da postoji nekakav rast, već po tome da li su likvidirani uzroci krize. Globalni uzrok bila je ipak rekapitalizacija osnovnih tržišta aktiva: sirovinskih, nekretnina, berzi. Opasnost od ovakve rekapitalizacije i dalje postoji. Osnova aktualne ekonomije i osnova ove krize je špekulativni karakter ekonomije. Sa špekulativnošću zemlje se ne bore vrlo uspešno.
 

Uporedo sa tim neki eksperti pozivaju da se ne pravi panika i da se ističu pozitivne izmene. Među optimistima je generalni direktor Međunaordnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan. On je uveren da je drugi talas rkize sada malo verovatan. Mada je situacija daleka od idealne, desile su se značajne promene,  ato znači da novih potresa najverovatnije neće biti, uveren je prvi zamenik predsednika Komiteta Državne dume za ekonomsku politiku i preduzimaštvo Vladimir Golovnjev:
 

To da osnovni uzroci krize nisu prevladani, sasvim se slažem. Desilo se izvesno zamrzavanje pojedinih problema. Drugi momenat, na današnji dan ipak je biznis postao mnogo pažnjiviji, mnogo štedljiviji, mnogo manje resursa se ulaže u neke velike i dugoročne probleme. I u tome jeste ona razlika koje nije bilo pre 2,5-3 godine, kada je započela svetska finansijska i ekonomska kriza.
 

Između ostalog, u biznis sredini takođe se ističe da se rast subzija, pre svega zbog neodređene ekonomske situacije. Osim toga, opasnost od krize može da smeni dugotrajna stagnacija, pad tempa rasta i kao posledica smanjenje obima svetske trgovine. Tako da ispada da se za sada bilo koji scenario razvoja događaja može za sada ocenjivati kao negativan.