Alterantivna energetika: za i protiv

Alternativni izvori energije poslednjih godina zanimaju ne samo naučnike. Korišćenje energije vetra, sunca i drugih prirodnih resursa koji nisu nafta i gas postala je programska tačka gorivno-energetske strategije razvijenih zemalja sveta. Međutim među stručnjacima ne jenjavaju sporovi o efikasnosti, realnim mogućnostima i razmerama korišćenja zelenih tehnologija u enregetskoj sferi.
 

Ako kod vas stalno duva vetar, koristite njegovu energiju – ovaj poziv zvuči vrlo ubedljivo. Ali u praksi se ispostavlja da nije sve tako jednostavno. Na primer, u Velikoj Britaniji ekolozi protestvuju protiv inicijative Agencije za životnu sredinu da se postavi 80 eolskih generatora na obali Temze, reci Medveji delu močvara gde živi mnoštvo retkih ptica. Po njihovom mišljenju vetrenjače ne samo da će biti opanost za populaciju ptica, već će i narušiti najbolje pejzaže zemlje, na primer nedaleko od Eksmurskog nacionalnog parka, vršeći pri tome minimalni uticaj na uspeh borbe protiv klimatskih promena.
 

Drugi primer je Danska, gde su počev od 80-ih godina 20. veka bile izdvojene ogromne državne subvencije za eolsku energetiku. Profesor Kopenhagenske škole biznisa Bjorn Lomborg u članku Zelena pseudorevolucija  razmatra o ekonomskoj neefektivnosti masovnog korišćenja turbina na vetar, izgrađenih u zemlji. On primećuje: važan momenat je to što su mnoge zelene tehnologije nerentabilne, u krajnjoj liniji za sada. Kada bi one bile rentabilne, očigledno ne bi trebalo da budu subvencionirane.
 

Razume se, u tom slučaju reč je ne o odustajanju od kroišćenja energije vetra, već o njihovom udelu u gorivno-energetskom balansu zemlje. Osim toga, hiljade danskih vetrenjača nanosi štetu ekologiji, smatra ekspert Ruskog Saveza industrijalaca i preduzimača, doktor tehničkih nauka Valentin Ivanov.
 

One zauzimaju prevelik prostor. Uzmimo našeg akademika Vernackog, koji je govorio da ako više od 12% uzimate nešto od prirode, narušavaju se ekosistemi. To je istina. Ne sme se mnogo uzimati. Zato što one poregrađuju tokove zaduha. Ovi tokovi nisu ništa drugo do ravnoteža energetske razmene među vrućim i hladnim oblastima. Zato, naravno, ne mogu se predvideti posledice danskog eksperimenta.
 

Iskustvo stranih zemalja na korišćenju alterantivnih izvora energeije pokazuje da Rusija, koja zauzima prvo mesto u svetu po istraženim rezervama nafte i gasa, nema potrebu za takozvanom zelenom revolucijom. Ali pro time je neophodno da razrađuje svoje projekte obnovljivih izvora energije, smatra Valentin Ivanov.
 

Treba umeti projektovati i praviti vetrenjače. Makar od 30 kilovata. To treba umeti. Treba vaspitavati i posedovati kadrove. Druga je stvar u kom obimu i gde uvoditi, to je već pitanje. Imamo mnogo predloga na tu temu. Povodom plovećih eolskih centrala ili na primer povodom solarnih stanica. Ne sme se zaostajati u tehnologijama. To nije poziv da svi koračaju pod nekim parolama, već da tehnologije moraju da nagomilavaju nekakvu kritičnu masu. Time se treba baviti, na to treba trišiti novac, to je element kulture.
 

U različitim regionima Rusije prilično uspešno se koriste mogućnosti solarne, eolske i geotermalne energetike. Veliki potencijal, po mišljenju stručnjaka, imaju projekti na spaljivanju biomase. Po izjavi ruskog ministra za energetiku Sergeja Šmatka, udeo obnovljivih izvora energije do 2015. će iznositi 4,5 procenata ukupnog energetskog bilansa zemlje.