Dogovor koji umalo nije posvađao EU

Lisabonski dogovor je napunio godinu dana. Po Lisabonskom dogovoru je pristalo da živi 500 miliona Evropljana iz 27 zemalja, i on ipak nije postao osnovni zakon jedinstvene Evrope. Tri zemlje su se izborile za isključke iz pravila. Češka se obezbedila od mogućih pretenzija na imovinu od strane iseljenih posle rata etničkih Nemaca, Poljska – od zakona EU, koji se tiču homoseksualaca, Velika Britanija će u svojim sudovima potvrđivati odluke evropskih pravnih ograna. Šef sektora evrointegracije instituta Evrope RAN Olga Potemkina smatra najvećim dostignućem Lisabonskog dogovora stvaranje zajedničkog prostranstva slobode, bezbednosti i pravosuđa. Iako i ovde ima mnogo neuspeha i protivrečnosti, kaže ona:
 

Prostranstvo slobode, bezbednosti i pravosuđa odnosi se na emigracionu politiku, način prelaska preko granica, borbu protiv organizovanog kriminala, policijsku i pravnu saradnju. Odluke EU u toj sferi se lakše donose preko normalne procedure parlamenta, komisije i saveta. Kako uspeh, navešću odustanak od jednoglasnog glasanja po pitanjima saradnje policija, priznanje Evropola kao punopravnu strukturu EU, započete debate  o problemu koji je još nedavno smatran za utopiju. A naime, o stvaranju Evropskog tužilaštva za šta će biti potrebno od 10 do 15 godina. Dalje- EU se vraća zaboravljenoj ideji međunarodnog pograničnog korpusa koji će štiti granice EU.
 

O problemu migracije Olga Potemkina kaže sledeće:
 

Na žalost ne postoji solidarnost u rešavanju tog zadatka. Neke zemlje se udaljuju od standarda, odbijaju da unificiraju status izbeglica. Ne žele da ravnopravno podele taj problem sa drugima. Kako rezultat mala Malta je pretrpana Afrikancima. Oni se iskrcavaju i u Italiju, Španiju, Grčku. Zaustaviti te seobe je nemoguće, biznis na prevozu tih ljudi cveta. Ili uzmimo sramnu situaciju sa rumunskim Romima, koji su isti takvi građani EU kao i Nemci, Francuzi i Italijani. Sarkozi umalo da dospe u Evropski sud za zbog deportacije Roma iz Francuske. Da, predsednik nije prekršio unutrašnje zakone, ali je ignorisao direktive EU, koje traže individualni prilaz svakom emigrantu.
 

Lisabonski dogovor kako smo rekli ima svega godinu dana. Da li je dogovor uticao na odnose Rusije i EU?
 

Progres u pripremi sporazuma između Rusije i Evropola za razmenu informacije smatram veoma važnim. To znači da je nivo poverenja veoma visok. Rusija postaje pravi partner EU u borbi protiv organizovanog kriminala. To je pravi proboj u rusko-evropskoj saradnji. Komplikovanija je situacija oko bezviznog režima za kratkoročna putovanja. Situacija se nije poboljšala. Mi smo sa svoje strane ispunili sve uslove. Ali kad isti taj Sarkozi od nas traži da ustupimo u energetskoj sferi, a Merkelova povezuje bezvizni režim sa povlačenjem naših trupa iz Pridnestrovlja – onda je to, izvinite, pazar o nečem sasvim drugom. Neprihvatljiv i nepristojan.
 

O perspektivi stupanja Rusije u EU Olga Potemkina kaže sledeće: „Ne vidim smisla. Naša zemlja je i azijska zemlja, a Azija postaje naš partner sa sve većim značajem. Ipak mi i Evropljani nastavljamo da idemo jedni drugima u susret. Rusija za to ne mora da postane 28.član EU.