Početna stranica > Novosti
Oštre bitke i političke tenzije se kovitlaju oko istočne Ukrajine poslednjih nedelja. Ali ponekad nije jasno ni ko je strana u sukobu, a konfuzija je u srcu rastućeg informacionog rata.
Nedostatak jasnoće je razumljiv, s obzirom da je Ukrajina podeljena zemlja u podeljenoj Evropi. Da li je ovo sukob između Kijeva i Donbasa, između Ukrajine i Rusije, između Ukrajine i NATO-a ili između NATO-a i Rusije? Sporazum iz Minska za rešavanje sukoba, koji su odobrile UN, identifikuje samo dve domaće sukobljene strane – Kijev i dve samoproglašene otcepljene republike Donbasa, Donjeck i Lugansk. Rusija insistira na tome da sporazum treba da se primeni i rat klasifikuje kao unutrašnji sukob, dok NATO nastavlja da predstavlja sukob kao isključivo rivalstvo između Ukrajine i Rusije, potkopavajući sporazum.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Ko se protiv koga bori u Ukrajini?
06.12.2021. god.
Oštre bitke i političke tenzije se kovitlaju oko istočne Ukrajine poslednjih nedelja. Ali ponekad nije jasno ni ko je strana u sukobu, a konfuzija je u srcu rastućeg informacionog rata.
Nedostatak jasnoće je razumljiv, s obzirom da je Ukrajina podeljena zemlja u podeljenoj Evropi. Da li je ovo sukob između Kijeva i Donbasa, između Ukrajine i Rusije, između Ukrajine i NATO-a ili između NATO-a i Rusije? Sporazum iz Minska za rešavanje sukoba, koji su odobrile UN, identifikuje samo dve domaće sukobljene strane – Kijev i dve samoproglašene otcepljene republike Donbasa, Donjeck i Lugansk. Rusija insistira na tome da sporazum treba da se primeni i rat klasifikuje kao unutrašnji sukob, dok NATO nastavlja da predstavlja sukob kao isključivo rivalstvo između Ukrajine i Rusije, potkopavajući sporazum.
Podeljena zemlja na podeljenom kontinentu
Više od hiljadu godina Ruse i Ukrajince povezuje zajednička istorija, a nekoliko vekova čak su bili deo iste države. Bliska istorija sa Rusijom proizvela je dva nespojiva nacionalna identiteta i puteve ka izgradnji nacije. Pluralistički pogled smatra Ukrajinu bietničkom, bikulturalnom i dvojezičnom državom, dok monistički pogled predviđa integralni nacionalizam u kome postoji samo jedna etnička pripadnost, jedna kultura i jedan jezik u svojoj srži.
Više od hiljadu godina Ruse i Ukrajince povezuje zajednička istorija, a nekoliko vekova čak su bili deo iste države. Bliska istorija sa Rusijom proizvela je dva nespojiva nacionalna identiteta i puteve ka izgradnji nacije. Pluralistički pogled smatra Ukrajinu bietničkom, bikulturalnom i dvojezičnom državom, dok monistički pogled predviđa integralni nacionalizam u kome postoji samo jedna etnička pripadnost, jedna kultura i jedan jezik u svojoj srži.
Uopšteno govoreći, većina zapadnih Ukrajinaca gleda na zajedničku istoriju sa Rusijom kao na imperijalno nasleđe koje treba prevazići i stoga su duboko sumnjičavi prema istočnim Ukrajincima. Slično, većina onih sa istoka smatra bliske veze sa Rusijom bratskom vezom, i nepoverljivi su prema onima na Zapadu sa njihovim snažnim etnonacionalističkim pristupom izgradnji nacije i fašističkoj istoriji. Kasnije je postalo samo jedno rešenje za ove unutrašnje protivrečnosti – uspostaviti Ukrajinu kao suverenu državu nezavisnu od Rusije, ali ne na antiruskoj platformi.
Budućnost Ukrajine je dodatno komplikovana jer se nalazi i na granici podeljene Evrope. Obostrano prihvatljivo posthladnoratovsko rešenje nikada nije postignuto pošto je Zapad isključio Rusiju iz nove Evrope. Nakon toga, promovisan je orvelovski koncept „evropskih integracija” sa nultom sumom u kojem sve evropske države moraju da se odvoje od Rusije kao najveće države u Evropi i umesto toga traže liderstvo u NATO i EU. Jednostavno rečeno, Zapad i monistički etno-kulturni nacionalisti Ukrajine su saputnici u smislu isključivog pristupa izgradnji nacije i regiona: Ukrajina koja potiskuje istočne Ukrajince, integrisana u Evropu očišćenu od sve ruske istorije i uticaja.
Rat bi lako mogao postati neizbežan. Na domaćem nivou, istočni Ukrajinci koji su 2014. godine protestovali zbog legitimnosti Majdana koji je podržavao Zapad napali su nove vlasti u Kijevu. Na regionalnom nivou, Rusija neće stajati po strani ako Kijev, naoružan NATO-om, napadne Donbas. Štaviše, Rusija smatra proširenje NATO-a na Ukrajinu egzistencijalnom pretnjom i protiviće joj se slično kao što SAD nisu mogle da prihvate sovjetske projektile na Kubi 1962. godine. NATO sada proglašava da „stoji uz Ukrajinu“, iako je u stvarnosti NATO postavio Ukrajinu na put ka sopstvenom uništenju.
Interni sukob?
Sporazum iz Minska iz 2015. godine, koji su odobrile UN, definisao je rat kao interni sukob sa internim rešenjima. Sporazum predviđa da Kijev mora diplomatski da se angažuje sa Donbasom kako bi regionu dao autonomiju, a tek nakon toga će otcepljeni lideri dati Kijevu kontrolu nad međunarodnim granicama Ukrajine. Osim što se bavi suprotstavljenim pogledima na izgradnju nacije, rešenje federalizma takođe rešava pitanje izgradnje regiona, pošto bi decentralizovana vlast u federalizovanoj Ukrajini onemogućila pridruživanje bilo zapadnom bloku ili bloku predvođenom Rusijom.
Sporazumu iz Minska može se uputiti razumna kritika, jer se on ne bavi perspektivom stranih učesnika. Crvene linije Moskve impliciraju da je Rusija učesnik u sukobu, ali to znači da bi NATO takođe trebalo da bude priznat kao učesnik. Zapad je podržao državni udar 2014. i podržao kijevske „antiterorističke operacije“ protiv istočnih Ukrajinaca koji su se protivili Majdanu. NATO takođe postavlja teren za vojno rešenje protiv Donbasa sankcionisanjem Rusije, naoružavanjem Ukrajine i odbijanjem da izvrši pritisak na Kijev da ispoštuje svoju obavezu prema sporazumu iz Minska.
Neprijateljstvo prema sporazumu iz Minska je takođe evidentno iz nevoljnosti zapadne političko-medijske klase da obavesti svoju javnost o detaljima sporazuma iz Minska i otvorenog odbijanja Kijeva da ga se pridržava. Umesto toga, zapadna političko-medijska klasa nepošteno sugeriše da se Rusija ne pridržava, iako Rusija nije ni pomenuta u sporazumu iz Minska.
Sukob Ukrajine i Rusije?
Kolektivni napor Kijeva i NATO-a da redefinišu rat kao sukob Ukrajine i Rusije je ciničan pokušaj da se potkopa sporazum iz Minska i da se istočni Ukrajinci liše svake uloge tako što će ih degradirati u puke agente Rusije, istovremeno omogućavajući vojnom bloku da se rebrendira kao samo „stajanje uz” Ukrajinu. Ovo se uklapa u zapadnu propagandu koja je puč iz 2014. opisivala kao „demokratsku revoluciju“ i volju ukrajinskog naroda, dok je protivljenje puču delegitimisano kao samo ruski „hibridni rat“.
Predstavljanje sukoba u Donbasu kao sukoba Ukrajine i Rusije takođe implicira da predstavljanje istočnih Ukrajinaca može biti brutalno ugušeno. SAD otvoreno podržavaju udar Kijeva na opozicione medije i demonstrante, zatvaranje glavnog opozicionog lidera, opresivne zakone o jeziku i druge napore da se istočni Ukrajinci marginalizuju sa pluralističkim pogledom na izgradnju nacije. Najgrotesknije, SAD podržavaju antiruski istorijski narativ koji slavi nacističke saradnike kao borce za slobodu. Svake godine od 2013., SAD su glasale protiv rezolucije UN o „borbi protiv veličanja nacizma“ kako bi zaštitile etnonacionalističko gledište da su zapadnoukrajinski fašisti koji su sarađivali sa Hitlerom protiv Sovjetskog Saveza bili heroji. U novembru 2021., SAD i Ukrajina su bile jedine dve zemlje u celom svetu koje su glasale protiv rezolucije.
Širi pristup rešavanju rata u Ukrajini
Razumno je tvrditi da trajni mir zahteva da se međunarodni akteri poput Rusije i NATO-a identifikuju kao učesnici ukrajinske krize. Bez obzira na to, nepošteni pokušaji da se to predstavi kao isključivo sukob između Ukrajine i Rusije je samo pokušaj da se razvodni sporazum iz Minska i da se Ukrajina očisti od istočnoukrajinskog uticaja i da se Evropa očisti od ruskog uticaja. Sporazum iz Minska je ograničen na domaće učesnike, mada to treba rešiti dopunom onim što je Zapad odbacio posle Hladnog rata – obostrano prihvatljivim sporazumom o evropskoj bezbednosti koji bi mogao da stavi tačku na borbe oko regiona.
Priredio za RT Glen Dizen, profesor na Univerzitetu Jugoistočne Norveške i urednik časopisa "Rusija u globalnim poslovima".
Razumno je tvrditi da trajni mir zahteva da se međunarodni akteri poput Rusije i NATO-a identifikuju kao učesnici ukrajinske krize. Bez obzira na to, nepošteni pokušaji da se to predstavi kao isključivo sukob između Ukrajine i Rusije je samo pokušaj da se razvodni sporazum iz Minska i da se Ukrajina očisti od istočnoukrajinskog uticaja i da se Evropa očisti od ruskog uticaja. Sporazum iz Minska je ograničen na domaće učesnike, mada to treba rešiti dopunom onim što je Zapad odbacio posle Hladnog rata – obostrano prihvatljivim sporazumom o evropskoj bezbednosti koji bi mogao da stavi tačku na borbe oko regiona.
Priredio za RT Glen Dizen, profesor na Univerzitetu Jugoistočne Norveške i urednik časopisa "Rusija u globalnim poslovima".
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Getty Images / Alexander Usenko / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
