Otvoreni Balkan - zatvoreni put u EU?

 

"Međutim, kako se ovi dogovori oslanjaju na autoritete lidera čija imena stoje iza rebrendiranog imena mini-Šengena, pitanje je kog je daha ambiciozna inicijativa. Bojim se da bez institucionalizacije dogovorenog, teško da možemo videti pozitivne procene ekonomskog rasta samo zbog ukidanja barijera. Drugim rečima, ukoliko se ne krene brzo u sprovođenje dogovorenog na svim nivoima od nacionalnog do lokalnog, postoji opasnost da ideja nikada neće zaživeti jer će se na svako negativno iskustvo gledati iz prizme nacionalnalizma. Iako zamišljena neometana cirkulacija radne snage vrlo pozitivna inicijativa, nepriznavanje diploma i kvalifikacija ili tromost institucija da postupaju po zahtevima može trenutni osmeh privrednika vrlo brzo ugasiti. Ono što je sigurno, sve tri zemlje su pokazale političku nezrelost, ali i nesposobnost da upregnu državne administracije da sprovedu reforme na putu ka Evropskoj uniji i stoga opravdano postavljam pitanje gde će Vučić, Rama i Zaev da nađu entuzijazam, stručnost i efikasnost za ovu inicijativu kada je za glavni politički cilj ne uspevaju da nađu." dodaje direktor Instituta za evropske poslove. 

 

"Ako se ipak ispostavi da se primena sporazuma odvija brzo i efikasno, onda nam je jasno da političke volje za članstvo u EU nema, a da kineske kopije EU, koja se ogleda kroz Otvoreni Balkan, dugoročno neće značiti mnogo. Dodatni izazovi ostaju, razlika u jeziku, kulturi poslovanja i nivou digitalizacije. Za pevazilaženje tih razlika biće potrebno vreme i značajno uložena sredstva koja ponovo može doći od EU, ako je verovati dražesnom komesaru Verhelju koji je načelno inicijativu podržao.

Ipak, ekonomski dogovori imaju ograničenje, ako ne postoji poverenje, a njega nema. Zato nema ni ostatka Zapadnog Balkana u ovoj, novoformiranoj, otvorenosti jer ipak do Tirane iz Beograda je ipak bliže preko Prištine, a hegemonija Srbije devedesetih nije zaboravljena u Sarajevu i Podgorici."

 

Ivan Trajković 

 

Foto: Twitter