NATO ne poriče planove odbrane od Rusije

Tvrdnje sajta Vikiliks o vojnoj zaštiti zemalja Baltika i Poljske od Rusije, izgleda, istinite su.  Alijansa zaista namerava da ih brani od tobože mogućeg napada Moskve. To je indirektno priznao novi direktor informativnog biroa NATO-a u Moskvi Robert Pšelj.

Planovi odbrane su razrađeni za sve članice NATO-a. Oni su postojali, postoje i postojaće jer je to kolektivna organizacija odbrane. Nema ništa novo u tome što takvi planovi postoje.
 

Međutim, glavni nije čak ni sam plan, nego činjenica da je  on potvrđen prilikom novembarskog samita NATO-a u Lisabonu koji je postao nova međa u odnosima Moskve i Brisela. U usvojenoj na samitu strateškoj koncepciji alijanske prvi put je bilo upisano da ta organizacija ne ugrožava Rusiju, te želi da se postigne viši nivo strateškog partnerstva s Moskvom. Bilo je izjavljeno da NATO ne tretira Rusiju kao opasnost po svoju bezbednosti, te namerava  da ozbiljno promisli  zajedničku s Moskvom PRO. Danas je Vašington umnogome devalvisao rezultate lisabonskog samita, - smatra direktor centra za proučavanje postsovjetskog prostora Aleksej Vlasov, - dakle ne smemo da zaboravimo da nam barut bude suh.
 

Smatram da je rano da se govori o potpunom uzajamnom razumevanju između Rusije i NATO-a. Ostaje nerešen  čitavi kompleks pitanja, povezanih s razlikom u stavovima i u Južnom Kavkazu, i u problemima saradnje u okviru avganistanskog regulisanja. Te razlike još uvek postoje. Drugo je pitanje da se nekako promenila retorika. Nastala je mogućnost da bi bilateralni dijalog postao konstruktivniji, usmeren na saradnju, a ne konfrontaciju. Sa tog gledišta se odnosi između RF i NATO-a pozitivno razvijaju posle lisabonskog samita. Međutim, ne može da se tvrdi da je risitovanje završeno, te je preuranjeno da se govori o novim  odnosima.
 

Bilo kako bilo, posle samita u Lisabonu nastala je realna šansa da se otvori nova strana i uzajamnim odnosima Rusije i alijanse. NATO ne bi smeo a da ne iskoristi tu mogućnost, bilo bi pogrešno da se misli da ne trebamo jedni drugima, - istakao je Aleksej Vlasov.
 

Svet se menja, nastaju novi rizici i izazovi.  Već nije reč o jednopolarnom ili dvopolarnom, već o multipolarnom svetu. To traži od Rusije i NATO-a sasvim druge odnose. Oni moraju da budu u najmanju ruku partnerski radi suprotstavljanja tim novim rizicima o kojima se toliko govori u poslednje vreme. To su i narkotrafik, i međunarodni terorizam, i kiberkriminal. Svakako, Rusija i NATO tu moraju sarađivati.
 

Istovremeno očito je da je preuranjeno da se tvrdi da će uskoro saradnja Rusije i Vašingtona prerasti u strateško partnerstvo, -smatra ekspert.  Takva mogućnost i želja, u svakom slučaju od strane Moskve, postoje. Međutim, kako svedoče događaji poslednjih dana, to je pitanje za dugoročnu perspektivu.