Početna stranica > Novosti
Agresor nije ostvario svoj cilj da za 72 sata uništi Vojsku Jugoslavije, nije to uspeo ni za 78 dana i Vesli Klark je priznao u svojoj knjizi da se NATO vojnički obrukao, ali se osvetio nad civilima. Bio je primoran da angažuje sve svoje raspoložive kapacitete i nakon neuspeha da iznalazi razloge kojim bi opravdao žrtve koje je pretrpeo i utrošena ogromna materijalna sredstva u neuspešnoj vojnoj akciji. Zbog toga je činjeno sve da se svetskom, ali pre svega svom, javnom mnenju prikaže kao vojnički pobednik, a stvarnog pobednika – Vojsku Jugoslavije prikaže poraženom.
Nepobitna je činjenica da je u svim delatnostima ljudskog roda ostvarenje cilja jedino merilo uspeha, pa sve činjenice jasno ukazuju da neće uspeti pokušaj da se onaj koji nije ostvario svoj cilj (NATO) proglasi za pobednika, a onaj ko je taj cilj u potpunosti ostvario za poraženog (Vojska Jugoslavije). Svet sve više sagledava istinu, a naša je obaveza da činimo sve da ta istina dođe do svih onih koji su obmanuti lažima agresorove propagande. Ne dozvolimo da Džejmi Šej bude u pravu, Srbi neće zaboraviti ono što im je NATO učinio. Nažalost, primorani smo da te laži razobličujemo i u svojoj zemlji, jer su mnogi zaslepljeni borbom za vlast, pa proglašavaju Vojsku Jugoslavije vojnički poraženom a zemlju da je izgubila rat.
Brojni čelnici NATO-a i komandanti snaga ove Alijanse odmah posle Kumanovskog sporazuma potvrdili su da protiv odbrambenih snaga Srbije nisu mogli ništa da učine i da priznaju svoj neuspeh.
Kod izvođenja odbrambenih dejstava strogo su primenjivano osnovi principi rukovođenja i komandovanja Vojskom Jugoslavije i u Vojsci Jugoslavije – jednostarešinstvo i subordinacija, od Vrhovnog komandanta i Štaba Vrhovne komande do strategijskih, operativnih i taktičkih sastava.
Momir Bulatović, predsednik Vlade SR Jugosalvije, u intervjuu Russia Beyond, 27. marta 2019. kaže:
General Vladimir Lazarević, ratni komandant legendarnog Prištinskog korpusa, u svojim intervjuima posebno ističe čuvenih 4M - mobilnost, maskiranje, manevar i visok moral. Ja bih posebno naglasio visok moral, posebno vojničkog sastava, a o tom moralu najbolje govori graničar sa Karaule „Vrbnica“. Prilikom posete ovoj Karauli Škole nacionalne odbrane 12. februara 1999. godine, dok komandant 55. graničnog bataljona informiše slušaoce, ja se prošetah do vojnika u rovu u snegu, iza koga su albanski bunkeri. Pitam ga „Kake je?“, a on nasmejan kaže: „Odlično Laza i Pavke nas staln obilaze“. Njegov odgovor mi je bio signal da neprijatelj nema šanse protiv ovakvih vojnika koji sa ponosom spominju svoje komandante.
General Vladimir Lazarević s ponosom ističe poruke kojima su borci Prištinskog korpusa ispisali nove stranice naše inače bogate i burne istorije u proleće pre 24 godine, a koje su glasile: „Mi ne odlučujemo o tome da li ćemo braniti svoju zemlju protiv snažnog neprijatelja koji nas napada, već koje svetinje branimo”, „Nama komanduje otadžbina”, „Naše granice ćemo odbraniti po svaku cenu, pa i cenu života”, „Nema nazad, iza je Srbija”, „Za ovu zemlju vredi poginuti”, kao i, što posebno ističe, poruku: „I mrtva ću braniti našu Srbiju”, koju je u jeku najtežih borbi na Kosmetu napisala Ljiljana Žikić Karađorđević, majka petoro dece, dobrovoljac i uvek u prvim borbenim redovima, iz 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, zaključujući da je „otadžbina grudima branjena“.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Vojnički nismo poraženi od daleko nadmoćnijeg agresora
14.06.2023. god.
Na današnji dan , pre 24 godine, izvršeno je plansko izmeštanje jedinica Prištinskog korpusa sa Kosova i Metohije u skladu sa naređenjem Štaba Vrhovne komande str. pov. br. 01/6019-10 od 10. juna 1999. godine. U preambuli naređenja Štaba Vrhovne komande poziva se na odluku vrhovnog komandanta Vojske Jugoslavije i Vojnotehnički sporazum između međunarodnih snaga za bezbednost (KFOR) i Vojske Jugoslavije, a u cilju organizacije i bezbednog izvršenja izmeštanja komandi, jedinica i ustanova.
NATO je izvršio brutalnu agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Učinjeno je to pre 24 godine bez rezolucije Saveta bezbednosti jer su Sjedinjene Amaričke Države instrumentizovale mađunarodnu zajednicu. Devetnaest članica NATO-a testirale su strategiju vladanja svetom u 21- veku.
Vojska Jugoslavije se herojski 78 dana suprostavila najjačoj sili sveta i zahvaljujući visokom moralu, osposobljenošću i efikasnim komandovanjem na svim nivoima sprečena je okupacija Savezne Republike Jugoslavije.
Zahvaljujući velikom profesionalizmu komandnog kadra na svim nivoima, zavidnoj vojnostručnoj osposobljenosti vojnika, a nadasve nadahnuta najvišim stepenom patriotizma, što je uslovilo neviđenu hrabrost , odlučnost i moralnu čvrstinu, Vojska Jugoslavije časno je izvršila svoj zadatak – odbranila je slobodu i čast svoje otadžbine i sačuvala sebe. Veštim manevrom, odgovarajućim taktičkim, operativnim i strategijskim postupcima, efikasnim komandovanjem, uz punu inventivnost, kreativnost, kao i izbegavanje svakog šematizma i stalno predviđanje, korišćenjem svih poznatih naučnih metoda, analizom protivnika i karakteristika savremenog rata, maksimalno su sačuvani ljudi, tehnika i ratne materijalne rezerve.
Agresor nije ostvario svoj cilj da za 72 sata uništi Vojsku Jugoslavije, nije to uspeo ni za 78 dana i Vesli Klark je priznao u svojoj knjizi da se NATO vojnički obrukao, ali se osvetio nad civilima. Bio je primoran da angažuje sve svoje raspoložive kapacitete i nakon neuspeha da iznalazi razloge kojim bi opravdao žrtve koje je pretrpeo i utrošena ogromna materijalna sredstva u neuspešnoj vojnoj akciji. Zbog toga je činjeno sve da se svetskom, ali pre svega svom, javnom mnenju prikaže kao vojnički pobednik, a stvarnog pobednika – Vojsku Jugoslavije prikaže poraženom.
Cilj agresora bio je da uništi Vojsku Jugoslaviju kao jedinu prepreku ostvarenja svog krajnjeg cilja – zaposedanja ovog strategijski važnog područja koje bi služilo kao odskočna daska za dalji prodor na istok i ovladavanje Evroazijom i njenim ogromnim bogatstvima, najvećim delom na teritoriji Ruske Federacije.
Cilj koji je postavljen pred Vojsku Jugoslavije bio je zaštita stanovništva i infrastrukture zemlje, očuvanje svoje žive sile i materijalno-tehničkih sredstava i na kraju sprečavanje narušavanja teritorijalnog integriteta zemlje.
Nepobitna je činjenica da je u svim delatnostima ljudskog roda ostvarenje cilja jedino merilo uspeha, pa sve činjenice jasno ukazuju da neće uspeti pokušaj da se onaj koji nije ostvario svoj cilj (NATO) proglasi za pobednika, a onaj ko je taj cilj u potpunosti ostvario za poraženog (Vojska Jugoslavije). Svet sve više sagledava istinu, a naša je obaveza da činimo sve da ta istina dođe do svih onih koji su obmanuti lažima agresorove propagande. Ne dozvolimo da Džejmi Šej bude u pravu, Srbi neće zaboraviti ono što im je NATO učinio. Nažalost, primorani smo da te laži razobličujemo i u svojoj zemlji, jer su mnogi zaslepljeni borbom za vlast, pa proglašavaju Vojsku Jugoslavije vojnički poraženom a zemlju da je izgubila rat.
Brojni čelnici NATO-a i komandanti snaga ove Alijanse odmah posle Kumanovskog sporazuma potvrdili su da protiv odbrambenih snaga Srbije nisu mogli ništa da učine i da priznaju svoj neuspeh.
Šta je odlučilo da Vojska Jugoslavije ne bude poražena i da ostvari svoj cilj?
Odlučili su, pre svega, efikasno komandovanje, visoka obučenost komandnog kadra, mobilnost, maskiranje, manevar i visok moral.
Kod izvođenja odbrambenih dejstava strogo su primenjivano osnovi principi rukovođenja i komandovanja Vojskom Jugoslavije i u Vojsci Jugoslavije – jednostarešinstvo i subordinacija, od Vrhovnog komandanta i Štaba Vrhovne komande do strategijskih, operativnih i taktičkih sastava.
Momir Bulatović, predsednik Vlade SR Jugosalvije, u intervjuu Russia Beyond, 27. marta 2019. kaže:
„Na našoj Visokoj školi nacionalne odbrane, gdje smo školovali najsposobnije generale, uigravan je scenario napada na SR Jugoslaviju. U trenutku kada se desila agresija na vojnim dužnostima su bili raspoređeni oficiri koji su taj napad 'proigravali'.
Kasnije, poslije agresije, u analizi Generalštaba Vojske Jugoslavije, utvrdilo se da smo u 85% slučajeva i tačno predvidjeli njihove vojne udare. Naša odbrana je bila efikasna, podsjetiću, NATO je tvrdio da će uništiti potencijale Vojske Jugoslavije za 72 sata. U tim danima nisu uspjeli da naprave nikakvu vojnu štetu - i onda su počeli da bjesne, kada su shvatili da će ostati bez svojih poslova, jer su loše odradili svoj vojnički zadatak. Tada nastupa besomučna i zločinačka faza bombardovanja civilnih ciljeva.“
General Vladimir Lazarević, ratni komandant legendarnog Prištinskog korpusa, u svojim intervjuima posebno ističe čuvenih 4M - mobilnost, maskiranje, manevar i visok moral. Ja bih posebno naglasio visok moral, posebno vojničkog sastava, a o tom moralu najbolje govori graničar sa Karaule „Vrbnica“. Prilikom posete ovoj Karauli Škole nacionalne odbrane 12. februara 1999. godine, dok komandant 55. graničnog bataljona informiše slušaoce, ja se prošetah do vojnika u rovu u snegu, iza koga su albanski bunkeri. Pitam ga „Kake je?“, a on nasmejan kaže: „Odlično Laza i Pavke nas staln obilaze“. Njegov odgovor mi je bio signal da neprijatelj nema šanse protiv ovakvih vojnika koji sa ponosom spominju svoje komandante.
General Vladimir Lazarević s ponosom ističe poruke kojima su borci Prištinskog korpusa ispisali nove stranice naše inače bogate i burne istorije u proleće pre 24 godine, a koje su glasile: „Mi ne odlučujemo o tome da li ćemo braniti svoju zemlju protiv snažnog neprijatelja koji nas napada, već koje svetinje branimo”, „Nama komanduje otadžbina”, „Naše granice ćemo odbraniti po svaku cenu, pa i cenu života”, „Nema nazad, iza je Srbija”, „Za ovu zemlju vredi poginuti”, kao i, što posebno ističe, poruku: „I mrtva ću braniti našu Srbiju”, koju je u jeku najtežih borbi na Kosmetu napisala Ljiljana Žikić Karađorđević, majka petoro dece, dobrovoljac i uvek u prvim borbenim redovima, iz 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, zaključujući da je „otadžbina grudima branjena“.
Vojska ne vodi rat, Vojska vodi oružanu borbu i na tom planu je u potpunosti izvršila svoj zadatak, jer je ostvarila postavljeni cilj.
Boško ANTIĆ
kontraadmiral u penziji
- Izvor
- Tanjug
- Kolone jedinica Vojske Jugoslavije u potpunosti su demantovale tvrdnje agresora o uspešnim dejstvima i uništenju. One jasno ukazuju ko je ostvario svoj
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
