Organi kosovske „nezavisnosti“

Pitanje o zločinima albanskih separatista Kosova će biti izneseno na dnevni red januarske sesije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Osim toga komitet za pravna pitanja PS na sednici 16. decembra je izglasao da se sprovede „serija istraga na međunarodnom i nacionalnom nivou o svedočanstvima nestanka ljudi, trgovini organima, korupciji i ujedinjenju  organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova na Kosovu“. Piše analitičar Glasa Rusije Petar Iskenderov.
 

Od momenta vojne operacije NATO protiv Jugoslavije '99 godine Kosovo nije ostavljalo takav utisak nokauta na Evropljane. Svaki put su odbijani pozivi Rusije, Srbije, drugih zemalja da Haški tribunal i druge međunarodne organizacije postave na mesto vođe takozvane Oslobodilačke armije Kosova, koje su zauzele glavne funkcije u administraciji samoproglašene kosovske države. Tobože, Beograd i Moskva na bilo koji način pokušavaju da naštete kosovskoj nezavisnosti. Čak se o švajcarskom pravniku Diku Martiju  govorilo samo da nije sposoban da nađe dokaze „crne transplantologije“ na Kosovu i u Albaniji, a srbski argumenti se ne važe jer su politizovani.
 

Ali kosovska bomba je eksplodirala – i u sedištu PSSE, za koju se nije moglo reći da gaji prosrpske simpatije. Akcenti u izveštaju Martija su precizni.
 

Ipak pitanja se javljaju o samom karakteru istrage. I zbog toga zašto se upravo sada PSSE zainteresovala za ranije nedodirljivog Hašima Tačija? Odgovor, čini se, treba tražiti u poslednjim političkim događajima na Kosovu – u novembarskoj ostavci kabineta Tačija i pobedi njegove partije na vanrednim izborima 12.decembra – rekao je ekspert za Balkan Instituta slavistike RAN Aleksandar Karasjov:
 

Glavni problem ovde je sama nezavisnost Kosova. Jasno je da su Amerikanci prvi obećali nezavisnost kosovskim Albancima, da bi zatim sve poslove predali Evropljanima. Ipak ove jeseni je došlo do preokreta. EU je odlučila da organizuje diskusiju Beograda i Prištine, kako bi pokušala da uspostavi među njima nekakvu saradnju. I odmah se pojavilo pitanje – ko će predstavljati Kosovo? Jer figura Tačija je za neke Srbe neprihvatljiva. Čini se da je uoči pregovora Zapad pokušao da ubedi Tačija da se skloni. A on je to odbio i pobedio na izborima, pa je odlučeno da se iskoristi radikalniji scenario njegovog smaknuća sa vlasti – da bi se bar nekako sačuvao obraz nezavisnosti Kosova.
 

Indirektna potvrda da su Hašima Tačija „predali“ Amerikanci jeste i čudna reakcija na izbore državnog departmana SAD. Zvanični predstavnik Mark Toner je prvo pozdravio demokratske izbore, a zatim pozvao Centralnu izbornu komisiju Kosova da istraži ozbiljne prekršaje do kojih je došlo. Na taj način su SAD dale do znanja da je demokratija Kosova u redu, ali bez Tačija i njegovog okruženja. Evropljani su pravilno shvatili signal, i to je jedan od slučajeva kada možemo pozdraviti jedinstvo SAD i EU, piše Petar Iskenderov. Ipak, želeli bismo da se dalja istraga ne pretvori u sud samo nad Tačijem. Pitanje treba široko da se postavi – o karakteru te same nezavisnosti Kosova, i o tome na kakvim se to organima ona podizala i podiže.