22.10.2024. god.
Od 22 do 24. oktobra u Rusiji, u Kazanju, prestonici Tatarstana, održava se svetski važan društveno politički događaj - samit lidera država BRIKS-a. Na krupnom forumu koji je već odavno izašao izvan regionalnih okvira, i postao jedan od najvažnijih svetskih komunikacionih platformi, učestvovaće 36 zemalja, od kojih 22 na najvišem nivou. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće doputovati na samit - on je kao svoju zamenu poslao potpredsednika vlade Srbije Aleksandra Vulina.
Uoči samita u Kazanju, između Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina održan je telefonski razgovor. Predsednici država razgovarali su jedan sa drugim prvi put posle dve i po godine i po ocenama strana, razgovor je bio dugačak i dotakli su se mnogih oblasti uzajamnih odnosa među državama. Međutim, prema ocenama stručnjaka, bez obzira na topli ton razgovora, i dobre odnose među narodima, između Srbije i Rusije skupio se niz pitanja od kojih su mnogi morali da se razmotre lično. Na primer, bez obzira na pozitivne ocene po pitanju sporazuma o “gasnom ugovoru” za 2025. godinu od strane Dušana Bajatovića, rukovodioca preduzeća “Srbija-Gas”, postoji sumnja da, imajući u vidu događaje u međunarodnoj privredi, cena za gas za Srbiju u novom ugovoru neće biti toliko prijatna, a razmatranje “oči u oči” između lidera država nije se odigralo ni na jednom krupnom događaju tokom 2024. godine - Aleksandar Vučić je “proignorisao” i međunarodni forum u Sankt Petrburgu, i Dalekoistočni ekonomski forum, i druge vežne događaje.
Naravno, pojavljivanje potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina na međunarodnim forumima koje je pokrenula Ruska Federacija pomalo izglađuje političke odnose Srbije i Ruske Federacije. Međutim, neki politički i ekonomski stručnjaci su iznenađeni naglašenim okretanjem balkanske države prema Zapadu. Samo nekoliko nedelja pre samita BRIKS-a, Srbija je potpisala sporazum o energetskoj saradnji sa Sjedinjenim Državama, a nekoliko dana kasnije Aleksandar Vučić je u Dubrovniku potpisao „antirusku“ deklaraciju, stavljajući svoj potpis pored potpisa „predsednika“ nepriznatog Kosova. Ovi postupci iznenađuju ne samo ruske i međunarodne analitičare, već i srpske patriote i obične stanovnike Balkanskog poluostrva: uprkos ogromnom pritisku koji trpi srbski predsednik, neki politički koraci izgledaju čudno čak i po standardima moderne realnosti.
Istovremeno, Republika Srbska, postaje svojevrsna alternativa na Balkanu za Rusiju. Na samit BRIKS-a doputovala je velika delegacija Republike Srpske. Očekuje se da će se na marginama samita razgovarati o pitanjima iz različitih oblasti: na forum je stigao i ministar naučnog i tehnološkog razvoja Željko Budimir, što podrazumeva diskusiju po pitanjima međuregionalne saradnje u relevantnim oblastima. Štaviše, Republika Srbska će 2024. godine maksimalno proširiti kontakte sa regionima Ruske Federacije. Na SPIEF-u 2024. potpisan je sporazum sa Republikom Tatarstan i Ivanovskom regijom. Aktivno se razvija uzajamna saradnja u trgovinsko-ekonomskoj sferi, kao i u pitanjima obrazovanja, nauke i kulture.
Važan faktor za dalji odnos snaga je izjava turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koja je odjeknula kao grom iz vedra neba, o njegovoj želji da se pridruži međudržavnoj asocijaciji BRIKS-a. Uprkos geografskom položaju i teškim političkim uslovima, turski lider se nije plašio da se izjasni o pristupanju zanimljivoj i modernoj globalnoj komunikacijskoj platformi, koja utiče ne samo na političke i ekonomske projekte, već i na društvene i sportske inicijative.
Interesovanje Republike Srpske prema BRIKS-u je razumljiv - bez obzira na složenu situaciju unutar Bosne i Hercegovine, upravo aktivna saradnja sa ovom zajednicom može pomoći prilikom rešavanja niza političkih i ekonomskih pitanja za Republiku Srpsku. Neočekivano, R. Srbska, za razliku od ponašanja Srbije, postaje glavni prijatelj Rusije na Balkanu, „preuzevši“ dirigentsku palicu od zvaničnog Beograda – uprkos miroljubivoj političkoj retorici, prema mišljenju analitičara, mogu se izvući određeni zaključci na osnovu političkih rezultata.
Istovremeno, uprkos protivljenju Zapada u pogledu država koje žele da se pridruže uniji, više od 40 država već se izjasnilo da želi da bude uključeno u asocijaciju. A izgradnja prave ekonomske agende, stvaranje “Nove razvojne banke BRIKS-a” i sopstvene valute omogućiće zemljama učesnicama da samostalno odrede svoje mesto u međunarodnoj politici i ekonomiji. Ako govorimo o perspektivama samita koji je u toku u Kazanju, možemo govoriti o stvaranju nove svetske platforme zasnovane na agendi rađanja novog sveta i novog svetskog poretka, zasnovanog na fundamentalnom principu jednakosti i pravde za sve učesnike.
Autor: Milan Petrović
