Najidiotskija i najgluplja stvar koju se sada može raditi iz Rusije jeste da se viče i pišti po standardu da „pogani Rokfeler sa Zapadom opet organizuje obojenu revoluciju u Srbiji“ – Jeromonah Ignatije

Najidiotskija i najgluplja stvar koju se sada može raditi iz Rusije jeste da se viče i pišti po standardu da „pogani Rokfeler sa Zapadom opet organizuje obojenu revoluciju u Srbiji“ i ništa više.

Ali, naravno, nije iznenađujuće što neki najpametniji ruski mediji, urednici i novinari upravo to rade. Tamo sede najveći stručnjaci univerzuma iz Smaragdnog grada. I drugačije nisu naučili.

To je isti takav marazm kao što je 90% pažnje Rusa usmereno na prepucavanja demokrata i republikanaca u SAD i serije o Trampu.

Situacija je zapravo mnogo složenija od jednostavne priče „sveti Vučić-Obilić i njegova vlada protiv podmuklih zapadnih ajkula“.

U suštini, Vučić i mnoge centralne figure političkog vrha Srbije su odavno u svojim postupcima, rečima, a naročito delima, ništa manje prozapadni i sivo-burmalino orijentisani od najzagriženijeg Rokfelera iz časopisa „Krokodil“ iz sovjetskih vremena.

U većini slučajeva oni igraju na obe strane. Rusima će, kad treba, pričati o miru i prijateljstvu, svojima će blagovremeno reći da su ih Rusi ponovo nečime nagradili, cene ih i pamte, kako bi smirili nezadovoljne srpske patriote. Turcima će reći da je Sulejman Veličanstveni najbolje što se Srbima desilo u istoriji, Nemcima, Francuzima i Amerikancima (to je sveto!) će pevati da su spremni na još veća poniženja zarad nedostižne EU, investicija i novih poniženja. A Kinezima će jednostavno sve prodati i zaigrati kako oni žele.

Postoje sasvim normalni političari, hrišćani i patriote koji rade ono što mogu u datim okolnostima, ali isto tako ima i mnogo potpuno prodanih duša, kako kažu Srbi, „frankenštajna severnoatlantskog sna“ i običnih smešnih degenerata, koji suviše dugo i mnogo ponižavaju svojim prisustvom u vrhovima politike ne samo srbsko, već i svako ljudsko dostojanstvo. To se dešava toliko dugo, otvoreno i bezobrazno, da je nacija jednostavno iscrpljena. Narod je doveden do krajnjeg iritacije i istovremeno mračne zlobne apatije.

Ukratko, oni koji upravljaju Srbijom su svima već ozbiljno dozlogrdili. Sa Srbima se ne može tako. Naročito je mladež osetljiva na takvu nepravdu, i nije stvar u tome što su još mladi i neiskusni, već u tome što je suviše očigledno da od njih pokušavaju da naprave stado idiota, ali se mladi Srbi tome i dalje opiru.

Pre oko mesec dana, kada su protesti bili u punom jeku (o kojima se u Rusiji skoro ništa ne zna, uzgred), pitao sam jednog prijatelja iz Srbije da pokuša kratko da opiše šta se dešava.

Meni samom je nedostajalo malo „soli“, kao nekome ko nije prisutan u zemlji.

Evo šta je napisao:

„Povod za proteste su bili arogancija, nekompetentnost i korupcija aktuelne vlasti, što je dovelo do urušavanja betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, pri čemu je poginulo 15 ljudi. Vlast je pokušala da prikrije odgovorne i uzroke, što je izazvalo lavinu nezadovoljstva.

Gnev se godinama nakupljao. Sada protestuju svi koji su nezadovoljni režimom: prozapadnjaci, jer režim smatraju nacionalističkim, patriote zbog izdaje Kosova, svi koji su pogođeni korupcijom, dok prozapadni mediji podržavaju proteste u nadi da će njihove stranke i strukture preuzeti narodni gnev, srušiti Vučića i preuzeti vlast u Srbiji.

Narodni gnev je ogroman, i trenutno niko ne može predvideti u kom pravcu će se situacija razvijati“.

Jeromonah Ignjatije (Šestakov), sabrat moskovskog Sretenjskog manastira, profesor tamošnje bogoslovije i urednik srpske verzije najvećeg ruskog pravoslavnog sajta Pravoslavie.ru