U Moskvi predstavljen spomenik Rajevskom

Bista će biti postavljena u manastiru Svetog Romana, gde počiva srce ruskog heroja. Svečano otkrivanje planirano je za septembar 2026. godine i biće posvećeno 150. godišnjici početka Srbsko-turskog rata. Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Ambasade Srbije u Rusiji, agencije Rossotrudničestvo i Ruskog doma u Beogradu.

Na svečanoj prezentaciji u Moskvi prisustvovali su brojni visoki zvaničnici, među kojima i portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, ambasador Srbije u Rusiji Momčilo Babić i zamenik rukovodioca agencije Rosotrudničestvo Pavel Ševcov.  „Iskreno zavidim onima koji će postati njegovi čuvari, jer će to zaista biti još jedno čudo Srbije, u kojem će se ogledati kapi čiste vode, svetlost, prava duga, pravi spektar svega — naše bilateralne fantastične, zadivljujuće, tragične i ujedno najistinitije lepe istorije“, prenosi  reči Marije Zaharove agencija TASS.

Tvorac spomenika Nikolaju Rajevskom je akademik Ruske akademije umetnosti Ajdin Zejnalov. Bista će ući u njegov „Balkanski ciklus“ — seriju radova posvećenih istaknutim ličnostima Rusije na Balkanu koje je stvorio bez naknade. U ovaj ciklus već ulaze spomenik akademiku Nikiti Tolstoju  u srbskom Vršcu, biste Aleksandru Nevskom u Andrijevici i Nikšiću u Crnoj Gori i spomenik diplomati Vitaliju Čurkinu u Istočnom Sarajevu, koji su postavljeni na inicijativu i uz podršku Ruskog doma u Beogradu.

Osnova za lik Rajevskog poslužila je ilustracija iz nekrologa objavljenog u časopisu „Pčela“ u septembru 1876. godine.

„Portret Rajevskog je izuzetno važan u današnjim okolnostima: to je još jedan izraz poštovanja prema neverovatnoj istoriji odnosa Rusije i Srbije“, istakao je vajar.

Pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski poticao je iz čuvene vojne dinastije, bio je praunuk heroja Otadžbinskog rata 1812. godine generala Nikolaja Rajevskog i potomak velikog ruskog naučnika Mihaila Lomonosova. Tokom Srbsko-turskog rata, započetog leta 1876. godine, komandovao je desnim krilom srpske vojske, koje je gotovo napola bilo sastavljeno od ruskih kadrovskih oficira-dobrovoljaca. Već u avgustu iste godine pukovnik je poginuo junačkom smrću u jednoj od ključnih bitaka kod sela Gornji Adrovac.

Ukupno je na Balkane došlo između 4 i 5 hiljada ruskih dobrovoljaca, od kojih je više od polovine poginulo. Pogibija Rajevskog postala je jedan od najsimboličnijih gubitaka tog rata. U ruskoj vojnoj istoriji pojavila se druga „Rajevska baterija“. Kasnije, 1902–1903. godine, na mestu njegove pogibije, sredstvima majke heroja, podignut je hram Svete Trojice (po projektu arhitekte Brunija, sa freskama po skicama Viktora Vasnecova), a sam Rajevski, prema mišljenju mnogih stručnjaka, poslužio je kao prototip grofa Vronskog u romanu Lava Tolstoja „Ana Karenjina“.

[RUSKI DOM] 

[BRATSTVO]