Pentagon u Iraku izgubio srpske „kalašnjikove”

Vašington – Pentagon ne zna gde se nalazi oko 190.000 komada puške AK-47 („kalašnjikov”) i pištolja koji su tokom 2004. i 2005. godine poklonjeni iračkim snagama bezbednosti, piše „Vašington post” i dodaje da se strahuje da je deo tog oružja dospeo do pobunjenika koji se bore protiv američkih snaga u Iraku.
List, pozivajući se na izveštaj američke vlade, navodi i da je veći deo opreme koja je data iračkim snaga stigao iz država nekadašnjeg sovjetskog bloka i da je u prošlogodišnjem izveštaju organizacije Amnesti internešenel navedeno da su privatne firme za američko ministarstvo odbrane u 2004. i 2005. kupile više od 350.000 „kalašnjikova” i sličnih pušaka od Bosne i Srbije.

Kancelarija za odgovornost vlade u Vašingtonu u svom izveštaju tvrdi da su SAD potrošile 19,2 milijarde dolara kako bi posle invazije 2003. godine razvile samostalne iračke snage bezbednosti, a od te sume 2,8 milijardi potrošeno je za kupovinu i dopremanje vojne opreme. Međutim, oružje je deljeno na brzinu i nije poštovana važeća procedura, naročito tokom 2004. i 2005, kada je obučavanje Iračana vodio general Dejvid Petreus, koji sada komanduje američkim snagama u Iraku.

U izveštaju se pominje i da zvaničnici američke vojske ne znaju šta se desilo sa oko 30 odsto oružja koje je podeljeno iračkoj vojsci i policiji od 2004. do početka ove godine.
Pentagon nije porekao ove podatke, već je saopštio da je pokrenuo sopstvenu istragu, ali „Vašington post” piše da i pored pooštrene kontrole SAD ne znaju gde je oružje i da li se njihovi vojnici bore s neprijateljem koga su, plaćanjem poreza državi, naoružali američki građani.  
„Oni nemaju pojma gde je to oružje”, kaže Rejčel Stol, analitičar Centra za odbrambene informacije, koja je proučavala trgovinu puškama i prisustvovala sastancima u Pentagonu o toj temi. „To verovatno znači da Sjedinjene Države bez namere daju oružje lošim momcima”, procenjuje ona.

I jedan viši zvaničnik Pentagona, čije ime vašingtonski dnevnik ne pominje, priznaje da se deo oružja verovatno koristi u borbama protiv američkih snaga. On tvrdi da se jedna iračka brigada u Faludži u septembru 2004. brzo rasturila, odmetnula i počela da koristi američko oružje protiv samih Amerikanaca.
U izveštaju Kancelarije za odgovornost vlade kaže se i da je neuobičajeno da obučavanje iračkih snaga vodi Pentagon, jer takve programe pomoći obično vodi Stejt department.

Kancelarija je do broja od 190.000 nestalih komada oružja – 110.000 „kalašnjikova” i 80.000 pištolja – došla upoređujući podatke Prelazne multinacionalne komande za Irak sa podacima generala Petreusa o oružju koje je naručio. Petreusove brojke su upoređene sa poverljivim podacima i drugim informacijama kako bi se osiguralo da su oni dovoljno precizni da se porede sa imovinskom dokumentacijom iračkih snaga.
Jedan američki komandant potvrdio je „Postu” da su iračkim jedinicama davani i oružje i druga oprema koji su „bukvalno išli pravo u bitku”. „Ali, iskreno, u početku nismo imali izbora – nismo imali dovoljno ljudi i mogli smo da držimo oružje dok se ceo logistički i dokumentacioni sistem ne sredi ili da ga dajemo... za bitke u Nadžafu, Faludži, Mosulu, Samari...”.

List podseća i da su tokom rata u Bosni Sjedinjene Države dale odbrambenu opremu vrednu oko sto miliona dolara bosanskoj vojsci i da Kancelarija za odgovornost vlade nije pronašla nijedan problem kad je trebalo popisati to oružje.