Ekshumacija istorije: sekira ili skalpel?

Generalna Skupština UN je usvojila odluku,  koju je podnela Rusija, o nedopustivosti propagande ideja rasizma i herojizacije nacističkih zločinaca, među njima i bivših letonskih legionara snaga SS. Nekoliko dana pre toga su se Letonija i još 5 istočnoevropskih zemalja-članica EU obratilo Evrokomisiji sa pozivom da se prizna, prema njihovim rečima, da zločine socijalističkih totalitarnih  režima traže isto takvu strogu osudu kao i zločini hitlerovskog nacizma.
 

Kako je saopštio britanski list Gardian, takvo pismo komesaru EU za pravdu Vivian Reding potpisali su šefovi MIP Litvanije, Letonije, Bugarske, Mađarske, Rumunije i Češke. Prema rečima autora tog dokumenta, koji su inicirali političari Vilnjusa, prema komunističkim režimima treba primenjiti iste standarde koji se primenjuu  prema nacističkim. U Evrokomisiji  smatraju da je suviše rano da se istakne takav nacrt zakona, te su otklonili molbu, pomenuvši  da nije moguće da se postigne konsenzus po tom pitanju.
 

Kako su objasnili u aparatu g-đe Reding, odlučujuća razlika komunističkih režima u odnosu na nacističke se sastoji u tome što nisu imali za cilj uništavanje etničkih  manjina. Pri tome britanski list citira reči direktora izraelskog odelenja Centra Simona Vizentala Efroima Zurofa, koji je izjavio da nezavisno od osude SSSR-a za neke akcije ne smeju se upoređivati ljudi koji su sagradili Osvencim i oni, koji su oslobodili njegove sužnjeve. Zamenik zvaničnog predstavnika MIP RF Aleksej Sazonov izrazio je žalenje što  politizacija istorije za neke zemlje EU ostaje jedan  od prvostepenih državnih zadataka. Čudno je pri tome, - dodao je Sazonov, - što u EU  ne pominju svoje diktatore i dželate.
 

Ima jedna karakteristična okolnost. Praktično odmah posle upućivanja poslanice Evrokomisiji predsednik Letonije – jedne od država koje su potpisale pismo Evrokomisiji – Valdis Zatlers stigao je u zvaničnu posetu  Rusiji. Njega je pratila  velika delegacija od 120 predstavnika različitih sfera biznisa. Prilikom prijema u čast  delegacije visoki gost je izjavio da se poseta održava u pravo vreme. Međutim, vredi da se doda da je ono verovatno nije najbolje za nedržavljane, kojih u Letoniji ima 335 hiljada, 221 hiljada su etnički Rusi. Pored političkih prava, nedržavljanima je oduzet niz socijalnih i ekonomskih prava. Ima ukupno 79 razlika u pravima državljana i nedržavljana, između ostalih 47 ograničenja za profesionalnu delatnost.
 

Bilateralnim odnosima smeta i herojizacija letonskih pomoćnika nacista. U zemlji se redovno održavaju skupovi i marševi bivših legionera snaga Vafen SS. Svi oni imaju socijalne povlastice, koje su uskraćene veteranima Velikog Otadžbinskog rata i bivšim sužnjevima fašističkih logora. Od 2005. godine Generalna Skupština UN  na inicijativu Rusije usvaja odluke  koje su slične gore pomenutoj. Međutim, - ističu eksperti, -  situacija se ne menja. Evo što kaže u vezi sa time ekspert Instituta međunarodnih istraživanja Leonid Gusev.
 

Stvar je u tome što su sve te države, naročito pribaltičke, svojevrsni tampon između Rusije i zemalja Zapada, - kaže Gusev. – Ono što ne bi bilo oprošteno nijednoj drugoj zemlji, njima se povlađuje: i kršenje prava prema nacionalnoj pripadnosti, i postojanje ogromnog broja nedržavljana. Bez obzira na  marševe esesovaca  - u Rigi, Talinu ili drugim gradovima – sve se smatra normalnim. Njima se povlađuje upravo kao svojevrsnom tamponu između Rusije i Zapada.
 

Prilikom susreta Valdisa Zatlersa s ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim bio je postignut dogovor o formiranju komisije naučnika radi preciziranja nekih istorijskih činjenica iz zajedničke prošlosti obe zemlje. Gost je predložio za njnog rukovodioca čoveka koji uporno dokazuje činjenicu okupacije Letonije od strane bivšeg SSSR-a. Ponekad postoji neophodnost  da se neke strane istorije ekshumiraju, samo ne valja iskoristiti pri tome sekiru, a ne skalpel.