Uzajamno razumevanje Rusije i NATO

2010. godina je postala period stabilizacije odnosa Rusije i NATO-a posle krize 2008. godine prouzrokovane agresijom Gruzije protiv Južne Osetije, ubeđen je predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin.
 

Kamen temeljac novih odnosa je postavljen još krajem 2009. godine. U toku 2010. odnosi su samo jačali. Rusija ima nameru da gradi sa NATO-om stabilne, predvidljive odnose. Rusija, govori Dmitrij Rogozin, želi da zna ko je njen partner, da li treba da se boji za svoju bezbednost. 2010. godine Severoatlantska alijansa je pod upravom novog generalnog sekretara Andersa Fog Rasmusena uzela kurs na poverljive odnose sa ruskim političkim rukovodstvom. Poseta generalnog sekretara NATO-a Moskvi, njegovi pregovori sa predsednikom i premijerom Rusije su pokazali da razmimoilaženja za sada nema.
 

Ipak NATO je na koraku od stvaranja nove strateške koncepcije. To je neka vrsta ustava alijanse za narednih deset godina. I NATO pokušava da ostvari jedinstvo pogleda u odnosu na Rusiju. To nije lako zbog negativnog stava baltičkih država i nekih zemalja Istočne Evrope. Nedavni skandal sa objavljivanjem na Vikiliksu plana NATO za odbranu Poljske i zemalja Baltike je pokazao da ti planovi ne odgovaraju konstruktivnom dijalogu NATO-a i Rusije.
 

Pa ipak na nedavnom samitu u Lisabonu je učestvovao i predsednik Dmitrij Medvedev.  To se može smatrati kao ozbiljan uspeh za razvoj partnerstva i poverenja između Rusije i zapadnog bloka, govori Dmitrij Rogozin:
 

Samit je završen sa pozitivnim rezultatom. Donesena je deklaracija u kojoj su zacrtani putevi uzajamne saradnje čak i za komplikovana pitanja kao što je stvaranje evropske PRO. Šta će od toga svega ispasti, pokazaće nam naredna godina.
 

Ujedno diplomata smatra da Rusija ne gaji iluzije prema tuđim političkim alijansama. Bilo koji vojni blok za Rusiju predstavlja potencijalnu opasnost, jer poseduje vojnu snagu, koja pri pojedinim uslovima može da bude uperena protiv ruskih interesa. Upravo zato Rusija aktivno razvija odnose sa najvećim vojno-političkim blokom u svetu: da bi se oslobodila od rizika i nepredviđenih posledica. Jedan od pozitivnih rezultata jeste da sada strane mogu da planiraju svoje odnose, zaključio je Dmitrij Rogozin:
 

Što je više tih odnosa, pa i sa NATO-om i Zapadom u celini, to bolje za Rusku Federaciju. Jer saradnja je pregrada za rusofobe. Naš zadatak jeste da NATO ima šta da izgubi u odnosima sa nama. Sa te tačke gledišta godina na izmaku je bila uspešna. A ako govorimo o Lisabonu – bila je probojna.
 

Rusija se nada da će Alijansa imati uravnotežen, konsolidovan, dobrosusedski stav prema Rusiji, dodaje Rogozin. Pokazatelj takvih promena može da postane zajednički rad na evropskom sistemu PRO.