Sudan: brak iz računa ili civilizovani razvod

Referendum, koji bi mogao da rezultira stvaranjem nove države na jugu Sudana, počeo je u nedelju. Svenarodni  referendum će trajati do 15. januara. On će odrediti - hoće li Južni Sudan postati nezavistan ili ostati u sastavu jedinstvene sa Severom države.
 

Sudan zauzima ogromnu teritoriju – od ekvatora sve do pustinje Sahara. Njegova istorija se sastoji od skoro neprekidnih ratova, beskrajnih državnih udara, vojnih diktatura, građanskih ratova i krvavih etničkih konflikata. Inače je takav put tipičan za mnoge afričke zemlje. Posebna osobina Sudana je dugogodišnja konfrontacija muslimanskog Severa i katoličkog Juga. Sudan je jedan od retkih konfliktnih regiona, za čije  probleme smirivanja sve stalne članice SB UN, među njima i Rusija, imaju slične stavove, - izjavio je Glasu Rusije specijalni predstavnik predsednika RF za Sudan parlamentarac Mihail Margelov.
 

Spremni smo da priznamo rezultate referenduma, koji će zadovoljiti i Sever, i Jug, a koje priznaju Afrički Savez i UN.  Želimo sudanskim prijateljima da sačuvaju jedinstvo zemlje. Međutim, ako to ne uspe, svakako, mora da se učini sve da bi razvod bio mirovni, civilizovani, te ne bi kršio interese ni Severa, ni Juga. Inače sam optimista. U Sudanu postoji visoka politička kultura koja je stara nekoliko stotina godina. Danas najvatreniji protivnici režima žive u Hartumu, niko ih ne tera u zatvor. Iskreno se nadam da će to omogućiti da se izbegnu negativni scenariji prema rezultatiima referenduma.
 

Prisilna islamizacija katoličkog Juga od strane Severa je jedan od uzroka težnje južana da se odvoje.  Drugi je razlog, koji se manje oglašava, to su krupna nalazišta nafte na Jugu. Zbog njih se Sudan pretvara u mesto suparništva bivših kolonijalnih država Zapada i Kine, koje tamo razrađuju nalazišta korisnih ruda. Borba za kontrolu resursa Sudana  takođe ne doprinosi političkoj stabilizaciji. S druge strane, kako smatra niz eksperata, postoji još jedna opasnost. Oni smatraju Sudan potencijalnim Afričkim Balkanom – na Jugu ima skoro 600 plemena, koja govore 100 i nešto jezika. I oni bi mogli da otpočnu rat za nezavisnost. Što više, ako Jug stekne nezavisnost, to bi moglo da postane opasni presedan za čitav kontinent. Međutim, Mihail Margelov  optimistički prilazi toj situaciji.
 

Pri formiranju Afričkog saveza je bio fiksiran princip nenarušivosti granica u Africi. Jedina podela, koju je dozvolio Afrički savez, jest odvajanje Eritreje od Etiopije. Što se tiče budućnosti Severa i Juga Sudana, ako ljudi budu glasali za  podelu, onda  bi i Afrički savez, i UN morali da to priznaju. Međutim, to nikako ne znači da bi takav korak stimulisao efekat domina. To nikako ne znači da će međunarodne organizacije sankcionisati  drobljenje drugih afričkih država. Afrika je nasledila od kolonijalnih imperija šarenu, a ne i uvek pravednu teritorijalnu, nacionalnu, religioznu podelu. Međutim, otvoriti tu Pandorinu kutiju bio bi zločin.
 

Čak ako Jug stekne nezavisnost, granica će među sudanskim državama, kako su se već dogovorile strane, biti otvorena, tim pre što naftovod za izvoz nafte s Juga prolazi kroz severne provincije.