Ptičja panika

Slučaj masovne pogibije ptica početkom 2011. godine najerovatnije nema isti uzrok, smatraju ornitolozi. Oni su uvereni da ne treba dramatizovati situaciju, već treba razmatrati svaku epizodu ponaosob. Mada povod da se zamislimo o sudbini naših pernatih prijatelja nesumnjivo postoji.
 

Oko tri hiljade crnih drozdova u Arkanzasu u SAD, hiljade grlica u Italiji, desetine i stotine ptica u Kanadi, Švedskoj, Turskoj, Rumuniji i Japanu – takva je žalosna statistika pogibije ptica u prvoj dekadi godine koja je nastupila. Sve brine pitanje zašto tako mnogo i skoro istovremeno u raznim uglovima sveta? Ruski stručnjaci odgovaraju: nije reč o masovnoj pogibiji ptica, već o masovnom razmatranju tih slučajeva. Pravi ptičji pomor bio je samo u Arkanzasu, kaže šef katedre za biogografiju Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Galušin.
 

Svi ostali slučajevi – u Kanadu, Švedskoj, u Rumuniji, u Japanu – nešto su drugo. Tamo je reč o desetinama ptica. Pogibija desetina ptica u toku zime sasvim je uobičajena pojava, koju niko ne primećuje. Da nije bilo arkanzaskog slučaja, mediji ne bi ispoljili posebno interesovanje za pogibiju nekoliko desetina ptica. A slučaj u SAD je kao okidač uključio mehanizam masovnih medija, koji su se uzbudili.
 

Naučnik je izrazio pretpostavku da su na ptice mogle negativno da utiču izmene magnetskog polja zbog magnetskih bura ili nekakvih tehničkih proba. Za razliku od sisara one su vrlo osetljive na slične promene. Ne može se isključiti ni neobično snežna zima za Evropu i SAD: ptice koje su odetele na zimovanje u te krajeve nisu mogle da se prilagode surovim prirodnim uslovima. Neprijatelj ptica, osim promena klime, nehotice postaje čovek, kaže šef Ornitološke stanice RAN na Kuršskoj kosi Kazimir Boljšakov.
 

Kod nas se formiraju ogromne osvetljene zone oko gradova. Ptice lete noću, kada dospevaju u osvetljenu zonu u uslovima povećane vlažnosti, one gube kontakt sa okolnom situacijom i orijentaciju. Smrtnost u tom slučaju oko gradova katastrofalno je velika. Jednostavno niko je nikada nije računao.
 

Aktuelna ptičja panika navodi nas da se zamislimo o problemima klime i antropogenom delovanju na prirodu. To nije problem samo zoologa, očuvanje životne sredine je opštečovečanski zadatak, ubeđeni su stručnjaci.