Monopol nad Srbijom - ostala je samo pobuna

 To su oni koji su spremni da predaju svaku srpsku teritoriju i svakog Srbina našim neprijateljima. To su oni koji su uništili sve domaće banke i onemogućili da imamo nacionalnu investicionu i razvojnu banku. To su oni koji su uništili stočni fond u Srbiji da imamo i tek ćemo imati problema sa mlekom i mesom. To su oni koji 10 godina izbegavaju da donesu Zakon o javnoj svojini i time omogućavaju da je u Srbiji sve na prodaju i da više ništa neće biti naše: ni izvori vode, ni zemlja, ni vodotokovi, ni telekomunikaciona infrastruktura… To su oni koji su spremni da ispune svaki zadatak protiv volje većine građana Srbije i da ukinu svaki demokratski mehanizam kojim bi građani imali priliku da kažu šta misle.

To je ta ambasadorsko-bankarska i stranačko-tajkunsko-medijska elita koja je kancer u organizmu Srbije, zbog koga Srbija umire u mukama i nema joj spasa ako se kancer ne odseče. Ko danas o ovome govori i organizovano ustaje protiv ove rak rane srbskoga društva i države?

Novi zločin: promena Ustava i izbornog zakona

Najnovije zlodelo koje su nam spremili udruženi monopoli jeste promena Ustava Srbije, kojom bi se uneo završni virus raspada Srbije, i promena izbornog zakona, kojom bi se na duži rok obezbedili monopoli postojećih političkih struktura i onemogućila bilo kakva nekontrolisana pojava na političkoj sceni.

Ukazati na ovo zajedničko udruživanje protiv interesa građana Srbije jedina je potrebna politika u Srbiji danas, dok društveni aktivizam nema nikakvog smisla ako ne donosi ustanak protiv ujedinjenih monopolista. Zato je pitanje stvaranja društvenog pokreta protiv monopola i monopolista jedino bitno političko pitanje u Srbiji, dok je sve drugo šminka, laž i reciklaža već viđenog. I to treba da bude i jeste jedino referendumsko pitanje danas: MI ILI ONI, Pokret za život Srbije, ili nastavak mrcvarenja i propasti Srbije pod ovom oligarhijom koja nam siše poslednje kapi krvi.

RASRDITE SE – uzvikuje vremešni francuski veteran Stefan Esel, svedočeći nemoć velike Francuske da se vrati sebi. Šta mi treba da kažemo dok gledamo kako nas nacionalno i socijalno ponižavaju već 20 godina?