Organizacije srBskih studenata u inostranstvu (OSSI)

Milutin Stanisavljević je rođen 1986. u Beogradu, gde je i živeo do 7. razreda Gimnaziju je završio u Štutgartu u Nemačkoj. Učestvovao je u razmeni studenata i tako proveo jednu godinu u Sjedinjenim Američkim Državama, u srednjoj školi Las Animas u Koloradu. Bačelor dobio je iz međunarodnih odnosa i političkih nauka (Bsc International Relations and Political Science) od Londonskog Univerziteta, tačnije Londonske škole ekonomije. Za vreme studija boravio je u nekoliko različitih zemalja na akademskim putovanjima, a najviše se zadržao u Hong Kongu (mesec dana), u Španiji (godinu dana) i u Grčkoj (dve godine). Posle dobijenog bečelora 2010. godine, u oktobru iste godine započeo je svoje master studije na kojima se trenutno nalazi, ovog puta iz oblasti filosofije u Nemačkoj na Fridrih-Aleksandar Univerzitetu u Erlangen-Nirnbergu.

Milutin je 2008. godine je osnovao i tokom protekle dve godine institucionalizovao Organizaciju srbskih studenata u inostranstvu (OSSI). Prošle godine organizacija je brojala preko 620 članova i realizovala veliki broj projekata samostalno, ali i u partnerstvu sa državom (najznačajniji projekat je bio „Upoznaj Srbiju“ - prakse za 46 članova organizacije u 23 ministarstva Vlade Republike Srbije) za šta je organizacija dobila mnoštvo priznanja i nagrada.

Ako bi te neko pitao da objasniš šta je OSSI (Organizacija srbskih studenata u inostrantvu) u 2 pasusa, šta bi mu napisao?

Napisao bih mu da je OSSI organizacija koja okuplja veliki broj najboljih studenata (bsc, msc, MA, phd, post-doc) širom sveta sa svih kontinenata i omogućava im da interdisciplinarno sarađuju na patriotskim i naučnim projektima. OSSI nema veze sa politikom, već jedino i isključivo želi da radi na poboljšanju imidža i funkcionisanja države Srbije tamo gde OSSI-jevci to mogu da pomognu.

Šta te podstaklo da osnuješ OSSI?

Iskreno rečeno - tada sam bio u Madridu na prvoj godini studija i osećao sam se usamljeno. To je bio patriotski deo moje svesti koji je imao žudnju da se ispolji i da učestvuje u napretku naroda i zajednice kojoj pripadam, ali koji nije našao platformu na kojoj to zaista može. Tada sam odlučio da sam stvorim tu platformu i OSSI je nastao. Posle sam saznao da je OSSI već jednom davno postojao, pa kao nemački đak koji obožava tradiciju, linearno sam povezao moju kreaciju sa njenom istorijskom prethodnicom da bih potom stvorio jedinstven OSSI i dao mu nov statut, nov način funkcionisanja, novu misiju i nov smisao.   Kakva su tvoja iskustva sa našim studentima u inostranstvu, koliko su spremni da se angažuju oko bilo kakve vrste nacionalnog pregnuća?

Ljude koji su izrazito nacionalni, isto tako i izrazito aktivni drugi gledaju kao nacionaliste. Ipak, ono što je važno reći je da su oni ljudi koji su u drugim zemljama stručno, naučno i bezinteresno (i naravno na jedan nenasilan i neisključujući način, što ide bez da mora da bude rečeno) angažovani u nacionalnom, ili patriotskom smislu imaju veliko poštovanje od strane države i svaku podršku koju ona može da ponudi. Od strane izrazito desničarskih udruženja i organizacija koje uvek pate od jednog veoma isključujućeg i ksenofobičnog karaktera i države u svetu se uvek distanciraju. Kada države i narodi tako funkcionišu, dakle štite svoje istorijsko blago, poštuju iskrene patriote i žele sve najbolje svom narodu, onda takve države imaju i jak efekat na svoje goste iz inostranstva, tj. u ovom slučaju naše studente u inostranstvu. Mislim da je u opisivanju spremnosti naših studenata da se angažuju sasvim dovoljno ako kažem da sam ja uspeo da za manje od dve godine bez novca, bez ičije podrške i bez puno vremena okupim preko 600 kolega širom sveta zainteresovanih da na zapadni patriotski način rade u korist svoje države i naroda.   Koliko su mladi iz dijaspore zainteresovani za dešavanja u matici, postoji li tu neka opšta tendencija, ili zavisi od slučaja do slučaja?

Sve zavisi od slučaja do slučaja, ali ako saznaju da nešto nije kako treba i ako misle da mogu nekako da pomognu, da će sigurno to želeti. Kada bi se ta njihova želja institucionalizovala, tj. kada bi oni mogli da budu kontaktirani da pomognu, kada bi njihova pomoć mogla da koristi, verujem da bi većina bila od ogromne pomoći. Jer niko na to u dijaspori više ne gleda kao na pomoć, već samo kao na učestvovanje. A nemojte da se čudite što pričam o akciji kada me pitate o interesovanju, jer morate da znate da su te dve reči na zapadu odavno postaleistoznačne. Ako je neko zainteresovan, onda je i aktivan, tj. radi!   Poznato je da je OSSI organizovala volontiranje studenata iz dijaspore u institucijama matice. Kakva su tvoja iskustva, kakvo si, posle tog iskustva, stekao mišljenje o našim institucijama?

Naše institucije najviše pate od toga što se u njima ne nalazi dovoljno novca. Nažalost, živimo u svetu u kome je novac jako bitan i koji je glavni pokretač i temelj svih akcija. U državi ima puno stručnih i izuzetno iskusnih ljudi. Ljudi u MSP-u, u kome sam ja bio su većinom prošli kroz nekoliko različitih država (SFRJ, SRJ, SCG i sada Srbiju) i bili aktivni tokom nekoliko ratnih godina i bombardovanja… što znači da imaju puno vrednih iskustava i mnogo toga što druge mogu da nauče. Ulazak mlade energije uz veliko poštovanje prema starom kadru, i jedan partnerski odnos zasnovan na obostranom poštovanju može da preporodi našu državu.

Kako ocenjuješ omladinu u Srbiji, u čemu je njen potencijal, šta joj zameraš?

Šta omladini može da se zameri? Mladim ljudima uvek i svuda sve mora da se prašta. Oni uče i upoznaju život. Oni kojima treba da se zameri su stari ljudi! Situacija u koju je Srbija ušla tokom Miloševića, za vreme koga su sinovi koji bi se bavili kriminalom i ilegalnim aktivnostima i tako daleko više zarađivali od siromašnih poštenih očeva su ono što je uništilo najvažniju instituciju jednog naroda - PORODICU. Izgubilo se poštovanje prema starijem, stvorile su se nove vrednosti, nov kodeks i novo razmišljanje. Danas se ispaštaju efekti politike koja je nekad bila vođena - a to je bila politika da „narod slobodno radi šta želi, jer u vremenu sankcija i embarga narod mora da se snalazi da bi preživeo“. Što se tiče potencijala, tu moram odmah i jezgrovito da kažem da je ORGOMAN! U saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova trenutno sprovodim projekat u koji uključujem i sve zainteresovane kolege iz Srbije kako bi mi u inostranstvu, naši iskusni činovnici iz Ministarstva i naše kolege u zemlji mogli zajedno da radimo u korist države.

Posle gej parade i dve godine poslednje DOS-ove vlade u Srbiji, kako ocenjuješ stanje u matici, koja su rešenja?

Ok, prvo gej parada. Izuzetno je interesantno posmatrati kroz istoriju kako se od početka prošlog veka pokrenuo jedan talas opsesije prema seksu. Može se reći da je taj talas pokrenuo Alfred Kinsi sa svojom filosofijom svedopuštajućeg, otvorenog seksa prema kome ne treba imati sraman odnos, jer je seks deo ljudske prirode, iz koje je proistekla želja da zbace sva zakonska organičenja na preljubu, bestijalnost, homoseksualizam pa i pedofiliju i incest. Interesantno je da je jedna studija pokazala da je Hju Hefner dok je studirao napisao tezu u kojoj se divio Kinsiju, jer je po mom mišljenju Playboy i odigrao prvi značajan korak u današnjem sveobuhvatnom odnosu sa ljudskom seksualnošću, koja je itekako drugačija pa čak i u paradoksalnoj vezi sa vekovnom crkvenom vladavinom nad zapadnim delom sveta. Posle Playboy -a, koji je imao itekako težak start pokrenut je i homoseksualni pokret od strane Heri Heja koji je takođe bio obožavatelj i čitalac Kinsija. Ti pokreti doprineli su u svetskoj javnosti mejnstrimizaciji seksa kao takvog, što je naravno neke sfere seksa, pre svega homoseksualizam zbog jačine gej lobija, izvelo u mejnstrim. E sada, kao neko ko je završio političke nauke i međunarodne odnose, ja mogu da kažem da postoji jedan, svakom razmišljajućem pojedincu, jako koristan segment u svetskom akademskom ali i institucionalnom napretku - a to je segment vezan za ljude. Danas je sveopšte prihvaćeno (i ovo je važno, jer ne kažem da se države drže ovih postulata, već da je najvećem broju ljudi na svetu u glavi usađeno ovakvo razmišljanje) da svi ljudi treba da budu jednaki, slobodni i solidarni. E sad, kako je forma vladavine u svim delovima sveta država, a kako u najviše država pa i Srbiji vlada demokratija (koja kaže da je narod=demos na vlasti=kratos), svi oni misleći i aktivni pojedinci shvatiće da oni mogu da sudeluju u kreiranju postulata svoje zajednice. Naravno, politika je koruptna - kao i svuda u svetu, država ne funkcioniše savršeno - kao i svuda u svetu, ali barem narod u demokratiji na način koji želi ima šansu da se izrazi kako mu je volja i da time zapravo prikaže svoju volju. Ono što je Srbiji potrebno, i sada bih prešao preko toga da ocenjujem izvršavanje dužnosti bilo koje partije na vlasti, jeste da se narod aktivira i da stvari koje želi izbori, a one koje ne želi na jedan nenasilan način pokaže da ne želi. Političari će toga morati da se drže, jer će se u protivnom drugi i novi ljudi politički aktivirati što političarima na vlasti neće ići u korist. Dakle, svi u akciju sa verom u sebe - i uspeh je na duge staze zagarantovan. Naravno, promene nisu lake i ozbiljni projekti dugo traju i mogu da budu iscrpljujući, ali pošto imamo i jako bogato kulturno i istorijsko nasleđe, poslužimo se ovde sa dve naše srpske poslovice ko je kažu da se zna da: „nema leba bez motike“ i „bez muke nema nauke“.

Da li OSSI planira neke nove aktivnosti i koje su one?

E, oko toga već treba da konsultujete novog predsednika ili odbor OSSI-ja, jer kao što mnogi znaju ili ne znaju, ja se u avgustu na skupštini OSSI-ja koja je bila u Rektoratu Beogradskog univerziteta nisam ponovo kandidovao za predsednika, upravo da bi stvorio instituciju od OSSI-ja, koja će pojedincima nametnuti odgovornosti prema instituciji i poštovanju njenih pravila. OSSI je demokratska organizacija, koja pripada i mora da bude odgovorna svim članovima, ali isto tako to znači da vlast ne mogu i ne smeju da imaju uvek isti ljudi. Na taj način oni će vremenom naučiti da se odvoje od moći, za koju mnogi od nas znaju da izuzetno kvari ljude, ali će naučiti i da one koji su na funkciji smatraju odgovornim i ne dozvole im da prođu nekažnjeni ako negde pogreše, jer to je srž i smisao demokratije. 

Milutin Stanisavljević, osnivač Organizacije srbskih studenata u inostranstvu (OSSI)
Razgovor vodio: Nikola Marinković