Francuski prioriteti predsedavanja u osmorki i dvadesetorici

Nikola Sarkozi je odredio prioritetne zadatke predsedavanja Francuske u velikoj osmorci i dvadesetorici.
 

Jednim od najvažnijih ciljeva francuski predsednik je naveo reformu međunarodnog valutnog sistema. Upravo neizbalansiranost u međunarodnom finansijskom sistemu postala je uzrok ekonomskih potresa poslednjih godina. Da podsetimo da je ekonomskoj krizi 2008-2009. godine prethodila finansijska kriza. Ona se razvila u SAD i proširila na veći deo svetske ekonomije. Mnoge zemlje do danas moraju da prevladavaju njene negativne posledice. I stav Sarkozija u datom slučaju slaže se sa raspoloženjem mnogih članova međunarodne zajednice. Mišljenje Aleksandra Jakovljeva, direktora odeljenja za analitičko informisanje agencije RBK.

Uopšte govoreći, priča o reformisanju deviznog sistema aktivno se razmatra poslednje dve godien, kada je svetska kriza bila u aktivnoj fazi. Pretpostavlja se da su potrebni novi stimulansi, nove ideje, kako bi se stvorio izbalansiran međunarodni valutni sistem koji dobro radi. Kako što se zna, današnji takozvani Breton-Vudski sistem bio je napravljen posle Drugog svetskog rata, i u celini prilično dobro se pokazao u naredne tri-četiri decenije. Ipak sada se on ozbiljno kritikuje, što je vezano za bitne promene koje su se desile u samoj svetskoj ekonomiji.

U osnovu Breton-Vudskog sistema položen je dolar. 1944. godine kada je on stvaran, za to su postojale osnove. Američka valuta bila je dominantna u svetu. Ipak sada su ove pozicije ozbiljno poljuljane. Opšta proizvodnja u SAD iznosi nešto više od 20% svetskog unutrašnjeg bruto proizvoda. Oni troše otprilike 40%. Razlika se pokriva na račun masovne emisije dolara. I stalnim prilivom dolara u promet pre ili kasnije moraće nešto da se radi. Inače će komplikacije u svetskoj ekonomiji samo rasti. Istovremeno u svetu se formiraju novi finansijski centri – EU, Japan, Kina, Rusija, Indija i neki drugi, što takođe vodi ka gubitku dominantnog položaja SAD u svetu.

U nastalim uslovima, smatraju mnogi stručnjaci, izlaz može da bude pronađen u stvaranju novih rezervnih valuta. Na ovu ulogu pretenduju evro, jen, juan, rublja. Po mišljenju eksperata, to bi omogućilo da se u mnogome izgladi disproporcija u finansijskom sistemu. Ali toliko daleko, po svemu sudeći, Nikola Sarkozi ne planira da ide. Francuski predsednik je saopštio da ne namerava ni da podvrgava sumnji ulogu dolara, niti da se zalaže za utvrđivanje fiksiranih kurseva valuta. On smatra da je neophodna razrada i uvođenje kodeksa ponašanja zemanja u sferi upravljanja tokovima kapitala, kao i proširenje uloge MMF. Pitanje je da li će biti dovoljne ove mere stabilizacije svetskog finansijskog sistema.