Energija dostojna bolje primene

Zanimljivo što je jedno od prvih saopštenja u austrijskoj štampi koja se tiču 4. Evropske gasne konferencije u Beču od 25. do 27. janaura, bila izjava predsednika uprave austrijskog koncerna OMV AG Vernera Aulija. Ova kompanija, kao što je poznato, stoji na čelu međunarodnog konzorcijuma za izgradnju gasovoda Nabuko, namenjenog transportovanju gasa iz Centralne Azije u Evropu, zaobilazeći Rusiju. Kako je izjavio Auli sa stranica Viner Cajtunga, sada za realizaciju projekta nastaju idealne pretpostavke.
 

U datom slučaju mislimo da nije toliko važno odgovara li optimistička ocena predsednika OMV realnoj situaciji oko pokretanja ovog u mnogome virtuelnog projekta. Radi se o drugom. Tačnije – o onoj zaista zavidnoj energiji sa kojom EU aktivizira napore na diverzifikaciji gasnih tokova u Evropu.
 

Podloga za tu istu diverzifikaciju nikada se nije posebno skrivala. Dovoljno je da se setimo, recimo, izjave britanskog Gardijana povodom potpisivanja sporazuma između EU i Turske o prirodnom gasu 2009. godine, što nije direktno vezano sa Nabukom. Za ovaj sporazum pomenuti list je tada rekao da će razbiti čvrst zagrljaj Rusije.
 

Rusija u težnji EU da traži nove izvore plavog goriva ne vidi nešto neprirodno. Briga glavnog evropskog kluba kontinenta o svojoj energetskoj bezbednosti jasna je. Samo da li treba povezivati ovu brigu sa bojazni od čuvene gasne ucene od strane Rusije ili sa njenom nepouzdanošću kao isporučioca? Predsednik Ruskog gasnog udruženja Valerij Jazev je za vreme izlaganja na Bečkom forumu rekao između ostalog da će u narednih 20 godina Rusija ostati vodeći proizvođač prirodnog gasa u svetu. Do 2030. godine ona će godišnje isporučivati na domaće i međunarodno tržište do trilion kubnih metara gasa, od kojih će 455 milijardi činiti izvozne isporuke.
 

Između ostalog, podvukao je Jazev, mada evropsko tržište i dalje ostaje za ruski izvoz vodeće, brzo će rasti takođe isporuke ruskog gasa na azijsko-tihookeansko tržište. Ipak, kako bi ruski gas stigao do porošača, između ostalog i Evrope, dodao je ruski predstavnik, neophodni su povoljni pravi uslovi za međunarodnu saradnju. U vezi sa tim on je ponovo pozvao evropske partnere da daju Južnom toku koji se gradi i koji može da dostavlja u Evropu do 63 milijardi kubnih metara gasa godišnje status prioritetnog projekta EU. Ali to se ne čini, pošto se Južni tok za sada smatra konkurentom Nabuka.
 

Između ostalog, Jurij Lipatov, predsednik Komiteta za energetiku ruske Državne dume, ne vidi tu nekakvu konkrenciju. Potrebe Evrpe za gasom do 2025. godine, po njegovim rečima, dostići će 510 milijardi kubnih metara. Tako da ako se spoje kapaciteti Severnog i Južnog toka, kao i Nabuka, sve jedno biće nedovoljni. Važnije je drugo, smatra ekspert.

Evropa rešava svoja pitanja, a sa druge strane gleda na ovaj proces egoistično. Sa jedne strane gas je potreban, sa druge kako da ne postane zavisna od Rusije.

Uz to se može dodati jedno. Enregija Evrope i u direktnom i prenosnom smislu zaslužuje verovatno još u mnogome bolju primenu.