Kiberzločincu realna kazna

Prihodi internet-prevaranata u ruskom kiberprostoru premašuju milijardu dolara godišnje. Takve podatke navodi vodeći analitičar Laboratorije Kasperski Serej Golovanov. Po njegovoj samo približnoj oceni, svake godine u Rusiji 20 miliona korisnika postanu žrtve virtuelnih zlonamernika.
 

Mal te ne svaki učenik starijih razreda koji se iole razume u kompjutere sanja da oproba svoje snage u hakerskom poslu. Da krekuje program sa licencom, da provali šifru svoje drugarice na stranici u društvenoj mreži Drugovi iz razreda – u prvo vreme takve šale čine se bezazlenim. Kada mu se osladi, mladi haker često teži da stekne drugu korist od svojih akcija u kiberprostoru.
 

Što je kvalifikovaniji zlonamernik, to je složeniji i originalniji metod pronicanja u tuđe kompjutere koji koristi, ističu eksperti. Uz pomoć mnogobrojnih virusa, „crva“, „trojana“ varalice kradu poverljivu i personalnu informaciju korisnika.
 

Pri čemu često korisnici sami ne čuvaju preterano svoje podatke na internetu, ističe rukovodilac projekta Svet Interneta fonda Javno mnjenje Pavel Lebedev.
 

Postoji vrlo zanimljive cifre da oko 60% ljudi ima jednu istu šifru za sve svoje mejlove, stranice u društvenim mrežama i slično. Tačnije, kada provali jedan element od skupa raznih sajtova, zlonamernik u suštini dobija pristup svim ostalim virtuelnim riznicama tog čoveka.
 

Problem kiberkriminala može se rešavati na dva načina, pri čemu se njime treba kretati istovremeno, smatra Pavel Lebedev. Prvo je povećavati opštu kompjutersku pismenost.

Ne u tom pogledu da ljude treba da učimo da koriste neke programe, već u tom da im se razumljivo objasni da lični podaci ostavljeni na papiru ili na nekom digitalnom nosaču imaju jednaku vrednost. Pri tome u digitalom svetu mnogo je laške ukrasti, zato što je sve otvorenije i dostpunije.

I drugo – treba usavršavati zakonodavstvo. U Rusiji krivičnom gonjenju za virtuelne mahinacije godišnje se podvrgava najviše 5-6 ljudi. Samih krivičnih dela je mnogo više. Osim toga, kažnjavanje je neuporedivo sa stečenom koristi, zato čak kriminalci uhvaćeni na delu ne planiraju da odustanu od njega nadalje.

Od januara 2011. godine u Rusiji su stupile na snagu popravke uz Zakon o ličnim podacima, usmerene na njihovu zaštitu na itnernetu. Eksperti priznaju da je to nedovoljno. Ali to je tek početak.